Subota, Septembar 24, 2011

Тачка за све нас који осећамо

Данас ћу постати тачка, решио сам само тако.

Подне је чекало да обасја други део аута-хаубу.

Смејао сам се у себи док сам гледао како Сунце премешта свој сјај.

Улица је била мирна, тек по неки бициклиста и пролазник.

Ништа ми није сметало да у тој тишини постанем тачка.

Ћутао сам и мислио, а мисли су долазиле све више и више.

Све је тако једноставно, а узбуркано, на први поглед миран сам, стојим.

Идаље се размишљам и премишљам, неусредсређујем се много идаље лутам.

У једном тренутку мисли се зауставише на њу, постадох тачка.

 

Имали ова прича наравоученије?

 

Мислим да има и да га сви видимо...без обзира колико јуримо, летимо, колико желимо,

ми се само једном увек вратимо, свесно или несвесно, а то је...Љубав

 

Тамо где се рађаш у тишини затворених очију

луташ по нежним меким уснама

румениш образе и знојиш дланове

тамо је тачка наше љубави.

[Odgovori]

Više mi se sviđa ovaj drugi deo.:)

Comment by biljanak (09/25/2011 08:13)

[Odgovori]

Priča i pesma zajedno.
Budi tačka, ako želiš :)

Comment by sanjarenja56 (09/25/2011 08:44)

[Odgovori]

više volim da verujem da je to neprekidna linije, nego tačka... ;)

Comment by suky (09/25/2011 13:37)

[Odgovori]

Postao si tačka, našao drugu tačku, a vaše dve tačke: sledi taj bebironac koga čekate :-)

Comment by razmisljanka (09/25/2011 20:38)

[Odgovori]

To su dve neprekidne linije koje se spajaju u jednoj tacki ! Tacki dodira i ljubavi! Poz :)

Comment by nesudjena (09/27/2011 00:14)

[Odgovori]

Svi se naposletku njoj vratimo . Tada shvatimo, da zapravo nikada nismo ni otišli !
Divno, kao i uvek ...

Comment by mimche (09/27/2011 17:47)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me