Тишина и речи

Мешамо тишину речима што беже,

одбија ју се од зидова од коже

и ту негде дубоко

или сасвим плитко

под кором времена у нама...

сваким годом,

сваким милиметром сантиметра,

измешане висине,

ширине и тежине простора око нас...

цвета у кутији

то живо биће

саткано од твоје и моје жеље,

само реч имена њеног ....Љубав...

удисај и издисај живота....тече...

 

Чекам да зажмуриш

сваки пут

поново

да упливам у твоје снове,

да тонем,

да падам

кроз све твоје облаке,

да ме као вулкан

у лави пољубаца избациш

и удавиш,

да ме само полако пут реке

пустиш да дођем у твоје море.

 

Мешамо тишину речима

реметимо риме и строфе

ко да је важно шта ће месец

шта ће Сунце

ил године ове?

Важно је да она у животу

кроз нас тече...