Тишина и речи
Мешамо тишину речима што беже,
одбија ју се од зидова од коже
и ту негде дубоко
или сасвим плитко
под кором времена у нама...
сваким годом,
сваким милиметром сантиметра,
измешане висине,
ширине и тежине простора око нас...
цвета у кутији
то живо биће
саткано од твоје и моје жеље,
само реч имена њеног ....Љубав...
удисај и издисај живота....тече...
Чекам да зажмуриш
сваки пут
поново
да упливам у твоје снове,
да тонем,
да падам
кроз све твоје облаке,
да ме као вулкан
у лави пољубаца избациш
и удавиш,
да ме само полако пут реке
пустиш да дођем у твоје море.
Мешамо тишину речима
реметимо риме и строфе
ко да је важно шта ће месец
шта ће Сунце
ил године ове?
Важно је да она у животу
кроз нас тече...
