Сачувај ме...
Сачувај ме од свих мириса
од свих погледа туђих
од зимске јесени у мојој души
јер и кад лишће уз шуш опада
ни ветар у мојој душе не мирује.
Сачувај и мој глас
јер га у себи без тебе губим,
образ уз образ да мења пољубце наше,
сачувај и њих јер кад време створи најлепше боре
оне се са нашим осмехом боре,
кад боље размислим, пусти наше дивне боре...
Види те чисте зенице у њима су твоје,
сачувај их, не брини се
и да слеп после тога останем
гледаћеш за мене.
Осећаш те јаке руке
слабог срца велике љубави
те две грубе и дивне тајне
што ћутећи лутају док грле
твоје дивно тело,
чувај и њих.
Шапућу наша рамена о свим пољупцима,
покривена-откривена, а увек топла за образ
испод твоје дуге, а моје кратке косе,
њих не мораш да чуваш само се ослони.
Усне и оне су моје, па твоје, па опет исто,
сачувај их највише од свега
јер њима мењаш мој свет,
јер њима струји река душе живота од тебе ка мени.....
