Сачувај ме...

Сачувај ме од свих мириса

од свих погледа туђих

од зимске јесени у мојој души

јер и кад лишће уз шуш опада

ни ветар у мојој душе не мирује.

 

Сачувај и мој глас

јер га у себи без тебе губим,

образ уз образ да мења пољубце наше,

сачувај и њих јер кад време створи најлепше боре

оне се са нашим осмехом боре, 

кад боље размислим, пусти наше дивне боре...

 

Види те чисте зенице у њима су твоје,

сачувај их, не брини се 

и да слеп после тога останем

гледаћеш за мене.

 

Осећаш те јаке руке

слабог срца велике љубави

те две грубе и дивне тајне

што ћутећи лутају док грле

твоје дивно тело,

чувај и њих.

 

Шапућу наша рамена о свим пољупцима,

покривена-откривена, а увек топла за образ

испод твоје дуге, а моје кратке косе,

њих не мораш да чуваш само се ослони.

 

Усне и оне су моје, па твоје, па опет исто,

сачувај их највише од свега

јер њима мењаш мој свет,

јер њима струји река душе живота од тебе ка мени.....