Petak, Septembar 16, 2011
Тишина и речи
Мешамо тишину речима што беже,
одбија ју се од зидова од коже
и ту негде дубоко
или сасвим плитко
под кором времена у нама...
сваким годом,
сваким милиметром сантиметра,
измешане висине,
ширине и тежине простора око нас...
цвета у кутији
то живо биће
саткано од твоје и моје жеље,
само реч имена њеног ....Љубав...
удисај и издисај живота....тече...
Чекам да зажмуриш
сваки пут
поново
да упливам у твоје снове,
да тонем,
да падам
кроз све твоје облаке,
да ме као вулкан
у лави пољубаца избациш
и удавиш,
да ме само полако пут реке
пустиш да дођем у твоје море.
Мешамо тишину речима
реметимо риме и строфе
ко да је важно шта ће месец
шта ће Сунце
ил године ове?
Важно је да она у животу
кроз нас тече...
Pomutimo tišinu
rečima ljubavi
i kada godine minu
i kada senka se savi
očima ćemo govoriti
o vulkanima što gore
od reči stvoriti
najljubavnije zore..
Pozdrav
Мелаино
Мешамо тишину речима
на ивици снова
на рубу вечности
чак и кад очи тишину крију
неизговореним речима.
Хвала
Размишљанка
Мешамо тишину речима
у твом стилу
док падају сенке
ми губимо маске
на лицима исписујемо емоције
размишљамо душом
док тело прати наше снове...
хвала
Da, to je to. Usaglaseno i zeljeno!
Хвала Меркуре
Мешамо речи тишине
у звездама
у сазвежђу њених снова...
Hvala tebi za stihove. Na žalost, ne mogu ti uzvratiti na isti način, ne umem da pevam... :-)*
Размишљанка
Мешамо тишину речима
временом
и свим оним
што мислимо да не умемо,
а осећамо....
ма опуштено, довољан је и тај осмех што код свих нас чини позитивна чуда
Поздрав
Mesamo tisinu recima,
tonemo u slutnje,
ne gledamo se
i ne razumemo.
Povezuju nas zablude,
pogresne reci,
teska vremena.
Blizu a tako daleko,
dva smo sveta puna cemera,
proslost smo
i iskrena suza u ocima.
Druze znam da ti je pesma lepa ljubavna, ali ja sam se nadovezala onako kako se ja osecam. Pozdravcic :)
Несанице
Мешамо тишину речима туге, речима среће,
тонемо са мислима у нама,
ништа није заблуда
и два света
толико различита, а иста
у својим надањима,
прошлост као суза у очима...
добро си се надовезала јер ја се развезах...
Ipak je sve zabluda.
Svaka lazna rec i suza,
stisak ruke i pogled u noci.
I stihovi, i price,
saputanja i milovanja.
Zabluda je ljubav
i lepse sutra.
I vera u iskreno srce,
zarobljeno ljubavlju.
Ahaaa.....stih na stih :p
Пресуђена...
Мешамо тишину речима
и оне нас вежу
очврсну
стисну, стегну,
наизглед има и нема стихова,
шапутања и миловања,
као нека заблуда осећања,
али све то велико и мало у нама
лепше је сутра
није то само љубавна драма,
мешамо речима тишину
и пролази туга
ехе хеј стих два....
Nije lako mesati proslost,
sa buducnoscu.
Nije lako mesati suze,
sa osmehom.
Ne mesa se tuga,
sa srecom.
Ima razloga
sto su uvek na suprotnoj strani.
Ima razloga
sto nismo vise zajedno.
Ne ide iskrenost
uz laz.
Vera uz neveru.
Ti uz mene...ne ide !
Суђеној
Мешамо речи тишином
и њеним родом
истим од вере до невере,
сваки пут оправдањем
са супротних страна,
и туга и срећа
истих је извора родом,
љубав се мења у нама
нема нам другог ил истог,
само смо ми сами са собом
и сенком другом...
Vatromet stihova u postu, vatromet u komentarima. Ostaje nama nevještima da čitamo i uživamo.
pozdrav
Па на које пре да одговарам: стихове горње или стихове у коментарима - доње? Поздрав! :)))
Мандраче
шта да ти кажем, него да пожелим да сви овако стварамо и уобличавамо наше мисли, песме, приче и пријатељства. Далеко да си ти као и сви други овде невешти, ја у свима вама видим врлине које ми недостају...
Поздрав
Причалице
Одговарај на све, продужи их, настави их, да дођемо на нашу средину да се сви тако једноставно разумемо у нашим различитостима, које су најлепше у нама и ми у њима.
Поздрав
Мимче
Мешамо тишину речима
а оне нас живе чине,
јер их осећамо...
Поздрав