Subota, Septembar 24, 2011
Можда само тренутак без инспирације
Ето тако,
неко реч претвори у снове,
неко смисли нешто друго
скоро идентично
наизглед прелепо
нестварно,
достижно само сенком стварности
која нам се деси у трену.
Ето тако,
описна оцена
изражене садашњости
на нашим лицима
има просту пролазност,
ето тако...
Ето тако
кад год и како кад,
понекад,
па и сад,
чекамо, чекамо
да наиђа па да прође
та наша пролазност.
Деси се
у тој пролазности
и нешто лепо што се упамти,
меморише,
да се незаборави.
Ето тако
и део наше музике
својим почетком
и својим крајем
обележи ту нашу пролазност.
Највише од свега
у њој оживе
и остану слике пролазности,
гледаш их занимљиво,
сећаш се...
...Ето тако просто и пролазно....
Eto tako
i ja noćas pišem
otimajući tren što curi
u ove kasne sate
nepovratnu u prolaznost
i nije mi žao.
pozdrav krilati
Eto tako
pitam se gde si
kuda lunjaš
dal zvezde s neba
dragoj skidaš
pa je mrkla noć?
Лепота, љубав, сузе , све прође. Ето тако.
Verujem u lepse sutra, osmeh na licu, verujem u zvezde...svake noci...Eto tako...VERUJEM! :)
I u prolaznosti vredi se vezati za lepotu...