OBLACI

Па нека са летом прође

Ту си као сенка,

само благо скријеш поглед...

...лице јесени што зри..

у мом загрљају,

у мом срцу,

ту баш где си остала,

знаш ли то....

Па нека са летом прође

ово пролеће на уснама,

образима,

на кожи...

...ма ко ће га знати

где ће све ожиљци остати,

а нови цветови процветати...

Вруће,

да све зидове зноји,

а капи топле росе падају

низ меку кожу

длановима умивену...

ко још зна све оне тајне љубави...

И покрет

и пољубац

и поглед

све је у времену

у топлом ваздуху

у овом лету

у правом тренутку...

у трену,

обојеном у црвено...

Зашто си тако...

По ко зна који пут...

Другачија, а исто болиш,

зрела јагодо

са трагом шећера у праху...

Падам

близу

а далеко од тебе

ти то знаш

ћутиш

трудиш се да заборавиш

и ја сам научио тако

пробудиш се сутра

и јуче је већ далеко,

а личи само на песму,

свака реч

сваки тренутак

тако искрен

на један заборав,

на кору хлеба,

запечену..

па нека са летом прође. 

[Odgovori]

Јесен се шуња
лишће стидљиво опада
облак изазивачки намигне
несташни ветар се поигра сукњом
грчевито се држим за лето
за један осмех
за један дан
за једно обећање
нестају црвени цветови
нестају стидљиве љубичице
богатство јесењих плодова затрпава трпезу
а ја се грчевито држим за лето...

[Odgovori]

Neka ne prođe
s letom,
sa jeseni
ni sa zimom
ovo slatko osećanje
tvoje i moje.

[Odgovori]

Neka potraje sve lijepo izrečeno.
pozdrav

[Odgovori]

sačuvaj toplotu leta. da jesen bude vedrija
Prijatno!

[Odgovori]

Volela bih da sa letom prodje,
nesanica u nocima,
suza u ocima,
ime na usnama,
uzdah u grudima.
Volela bih da sa letom prodje...