За Рођос

Претури ветар сећања

преврне посуде воде испод кровова

што пустају капи кише мимо олука.

Ја се сетим,

дође и прође

свака јесен

свако лето

пролеће

и нови људи

и нови пријатељи,

мимо облака

мимо звезда.

Нисам неко

ко у тренутку стане

испод једног дима цигарете

да ухвати нит

струну,

мисао о животу,

само сам срећан,

а ћутим,

а сви

око мене

разуму

то ћутање,

а кафа се хлади

и мирише

на песак на плажу...

Ето рођендан је пријатељу,

а он неће да батали цигаре.....