За Рођос
Претури ветар сећања
преврне посуде воде испод кровова
што пустају капи кише мимо олука.
Ја се сетим,
дође и прође
свака јесен
свако лето
пролеће
и нови људи
и нови пријатељи,
мимо облака
мимо звезда.
Нисам неко
ко у тренутку стане
испод једног дима цигарете
да ухвати нит
струну,
мисао о животу,
само сам срећан,
а ћутим,
а сви
око мене
разуму
то ћутање,
а кафа се хлади
и мирише
на песак на плажу...
Ето рођендан је пријатељу,
а он неће да батали цигаре.....
