Па нека са летом прође
Ту си као сенка,
само благо скријеш поглед...
...лице јесени што зри..
у мом загрљају,
у мом срцу,
ту баш где си остала,
знаш ли то....
Па нека са летом прође
ово пролеће на уснама,
образима,
на кожи...
...ма ко ће га знати
где ће све ожиљци остати,
а нови цветови процветати...
Вруће,
да све зидове зноји,
а капи топле росе падају
низ меку кожу
длановима умивену...
ко још зна све оне тајне љубави...
И покрет
и пољубац
и поглед
све је у времену
у топлом ваздуху
у овом лету
у правом тренутку...
у трену,
обојеном у црвено...
Зашто си тако...
По ко зна који пут...
Другачија, а исто болиш,
зрела јагодо
са трагом шећера у праху...
Падам
близу
а далеко од тебе
ти то знаш
ћутиш
трудиш се да заборавиш
и ја сам научио тако
пробудиш се сутра
и јуче је већ далеко,
а личи само на песму,
свака реч
сваки тренутак
тако искрен
на један заборав,
на кору хлеба,
запечену..
па нека са летом прође.
