Nedelja, Februar 14, 2010
Заљубљени дан
Заљубих се у тебе поново ових дана баш када није требало, баш када реших да те само волим овако - некако, полако истом мером од прекјуче, шаљиво, смешно, увијено... Заљубих се твојим загрљајем још више него пре, ма ниси крива ти, ти то још и не знаш, ма нећу ти рећи отићи ћеш одмах у шопинг осетићеш погрешно, а ја само љубав по џепу. Их та љубав из приче од пре у свакој саткана строфа, низ перли бисера и мала немирна шкољка у мору, изгубљен Аладин и несрећна принцеза, богати жељом да се заједно вежу, сваки сан исти, пробуди се Дејане, како баш сад да се још више заљубиш у њу. Па теби ништа бре није јасно, само се смејеш изврћеш стварност, а она те чека и само гледа, докле ћеш тако...
Nekako uvek naidje ta zaljubljenost bas kada nam se cini da ne treba..
Samo se ti zaljubljuj, bez obzira na sve :) Ehh... kako je to lepo :)
Сад си у облацима и то је баш лепо :)
само пажљиво...да се не разбијеш кад те победи гравитација...
поздрав
zaljubim se tako
u maslačak kad je proleće
u crvenu malinu leti
vetar kraj reke jesenje
pahuljicu iz nežnog oblaka
kad zima gricka...
a u tebe?
u tebe se zaljubim svaki dan.
po malo...
ili malo više
Prijatno!
Ma nema ona pojma, ja da ti kazem:))))))
Свима
Јао, опет ме нађе срећа, опет ме загрли њено око, раме, нежна рука, ваша лепа мисао,
као и свака ваша строфа.
Свима вама на овом свету
у једној тајни
кад кутак
самоће и кутак туге приђу
шапни те стихове ове
да вас исти заобиђу.
Поздрав свима и хвала
Hahahahhaha koja si ti luda :) Dobar ti je postic, bas kao sto si rekao. Nego...vise mi lici na poeziju nego prozu...ili mi se samo cini ;-p hahaha.
