Ако птице одлете
..Чујеш, т и ш и н а,
сва је ретко јасна, чиста и бела,
платно од свиле мојих и твојих сенки,
ако птице одлете,
изгубићу пролеће у твом пољупцу
и ветар ће јак поново бол да пусти
из дела душе где си руку своју
некад држала дуго.
Ако птице одлете,
шапат у сну
на јастуку од латица ружа,
и сви загрљаји у нама
почеће да бледе,
да их крије сенка,
да их ноћ шаље звездама,
бићемо сами у ћошку
поред прозора,
Ако птице одлете...
Чујеш, н о ћ,
после заласка пада,
опет тихо у нама,
пали сваку звезду,
фењере на улицама уснулог града,
Ако птице одлете,
поново ће кише
из ока мог и ока твог,
поново ће даљина
подићи мост,
испод кога ће тећи немирна река,
Ако птице одлете,
неће бити пролећа...
Чујеш...
ако се птице врате,
шта ћу ти онда,
и пре сам лутао сам
у неком свом свету,
тражио змајеве и пусте бајке,
заволео те тренутком
и ранио љубављу дубоко,
шта ћу ти тада,
искрен после лажи
да ћутим поред тебе.
Чујеш...
ако се птице врате
иди даље,
скрени са овог пута,
лако је стићи далеко,
а тешко је остати довољно близу
у нама самима...
Чујеш...
ако птице ипак одлете
и ако забораву нема краја
нек нам ветар напуни једра
до новог пролећа
биће још свитања у нама...
