Ако птице одлете

..Чујеш, т и ш и н а,

сва је ретко јасна, чиста и бела,

платно од свиле мојих и твојих сенки,

ако птице одлете,

изгубићу пролеће у твом пољупцу

и ветар ће јак поново бол да пусти

из дела душе где си руку своју

некад држала дуго.

 

Ако птице одлете,

шапат у сну

на јастуку од латица ружа,

и сви загрљаји у нама

почеће да бледе,

да их крије сенка,

да их ноћ шаље звездама,

бићемо сами у ћошку

поред прозора,

Ако птице одлете...

 

Чујеш, н о ћ,

после заласка пада,

опет тихо у нама,

пали сваку звезду,

фењере на улицама уснулог града,

Ако птице одлете,

поново ће кише

из ока мог и ока твог,

поново ће даљина

подићи мост,

испод кога ће тећи немирна река,

Ако птице одлете,

неће бити пролећа...

 

Чујеш...

ако се птице врате,

шта ћу ти онда,

и пре сам лутао сам

у неком свом свету,

тражио змајеве и пусте бајке,

заволео те тренутком

и ранио љубављу дубоко,

шта ћу ти тада,

искрен после лажи

да ћутим поред тебе.

 

Чујеш...

ако се птице врате

иди даље,

скрени са овог пута,

лако је стићи далеко,

а тешко је остати довољно близу

у нама самима...

 

Чујеш...

ако птице ипак одлете

и ако забораву нема краја

нек нам ветар напуни једра

до новог пролећа

биће још свитања у нама...