Utorak, Februar 09, 2010
Ако птице одлете
..Чујеш, т и ш и н а,
сва је ретко јасна, чиста и бела,
платно од свиле мојих и твојих сенки,
ако птице одлете,
изгубићу пролеће у твом пољупцу
и ветар ће јак поново бол да пусти
из дела душе где си руку своју
некад држала дуго.
Ако птице одлете,
шапат у сну
на јастуку од латица ружа,
и сви загрљаји у нама
почеће да бледе,
да их крије сенка,
да их ноћ шаље звездама,
бићемо сами у ћошку
поред прозора,
Ако птице одлете...
Чујеш, н о ћ,
после заласка пада,
опет тихо у нама,
пали сваку звезду,
фењере на улицама уснулог града,
Ако птице одлете,
поново ће кише
из ока мог и ока твог,
поново ће даљина
подићи мост,
испод кога ће тећи немирна река,
Ако птице одлете,
неће бити пролећа...
Чујеш...
ако се птице врате,
шта ћу ти онда,
и пре сам лутао сам
у неком свом свету,
тражио змајеве и пусте бајке,
заволео те тренутком
и ранио љубављу дубоко,
шта ћу ти тада,
искрен после лажи
да ћутим поред тебе.
Чујеш...
ако се птице врате
иди даље,
скрени са овог пута,
лако је стићи далеко,
а тешко је остати довољно близу
у нама самима...
Чујеш...
ако птице ипак одлете
и ако забораву нема краја
нек нам ветар напуни једра
до новог пролећа
биће још свитања у нама...
Sta ces mi uopste ti?
Da mi ponovo vratis
u usahle oci suze nevernice,
u grudi uzdahe tuge,
da mi razrusis snove
i unistis jos jedno prolece.
Sta ces mi uopste ti?
Da uzburkavas mirne vode,
talasima skoljke na obalu stavljas,
pod moje noge trnje bacas.
Ako se ikada vrate ptice,
nemoj ih putem pratiti,
nemoj se meni vracati,
Sta ces mi uopste ti?
Ko se to oglasio u sitne sate, skoro pa jutarnje? :)
Mirnu noc ti zelim druze. Lepo sanjaj. Divna ti je pesma.
Чујеш...Несанице
Ако се птице поново врате
низ ове облаке туге
прећи ће топли сјај Сунца
и по која кап кише,
твоје ће лице постати срећно,
а мене ће однети дуга.
Поздрав
Duga je odavno izgubila boju,
sa moga lica nestala je sreca,
oblaci su prekrili Sunce
a kisu je popila zedna Zemlja.
Cuj..ptice se ne vracaju
na mesto gde su pesmu izgubile!
..Ок..
нек нема више птица,
па и облака и Сунца,
срећа нек се склупча у нама,
а земља без кише не бива,
ипак, Несанице увек је траг у нама.
И тако тик тамо тик овамо
па ти буде досадно, признај
заголица тишина у сећања наша,
па их призове,рањени љубављу једном,вечито болесни лечени.
Ako ptice odlete
odneće sa sobom poslednji dašak sna
Ako zaista odlete
staće vreme i prostor više postojati neće
Ako ptice odlete
odneće svitanja i praporce noći
I ako se nekada vrate
naći će me tu gde sam bila
Ako se ikada vrate
zatećiće sliku istu kao i pre toliko proleća...
Ptice uvek odlete
Privuče ih zov daljine
nepoznati izazovi
Privuku ih strani krajevi
nedosanjani snovi
Ptice uvek odlete
Privuče ih nemir vetra
leptir u letu
Privuku ih zamagljene oči
i suza na obrazu
Ponekad, samo ponekad
Vrati se iz zaborava
Ponekad, samo ponekad
dodirne krilom
Ponekad, samo ponekad
zvezda ponovo zasija
Uvek je prekasno
za san
za dodir
za veru...
Uvek je prekasno...
jednom ostavljeno
ostavljeno je zauvek...
ako ptice nekud odlete ostaće ova skrivena u srcu mom što ljubav peva i miris prolećnog sna doziva
Prijatno!
..ne daj da proleće nestane iz poljupca
da lednici srcem zaplove
neka u očima žari se od pogleda zaljubljenika
svoje priče beskrajne da govore...
...ptice daleko lete
i kada pomisle da su na kraju puta
neke ih noći dozivlju sjajem usnule zvezde
u oku zaspalog Andjela što luta...
Pozzz
Знам, плакаћемо дуго
када птице одлете
јер те ћемо ноћи задњи пут
имати једно друго
још ћу само тада љубити
те твоје очи пуне сете
а онда морам птице да пратим
одлазим заувек, љубави
и не могу више да се вратим
не могу, а дала бих све
да могу крај тебе остати
пролеће ће ти поново донети
птице и цвеће шарених боја
и можда ће те тада друга волети
а ја ћу и даље бити твоја
...али без тебе...
Kada je ptici u lošoj formi drug, tada ni ona ne leti na jug.
Mogu da kažem da ovoliko lijepih stihova u postu i komentarima ne umijem da komentarišem. Svaki stihovi zavrijedeli bi još po neki komentar.
pozdrav
А шта ако птице не одлете? Хоће ли онда ваша љубав збринути њих? Поздрав!***
Мојим великим пријатељима
Сви сте ми птице селице
из једне душе у другу
ширите осмехе, љубав и срећу,
по блогу најлепше
приче, песме и трагове.
Лако је пратити
са вама свако пролеће,дугу
и чекати снегове,
кап кише на прозору
и доживети тугу,
са дланова празних
низ празне загрљаје.
Опет се птице у трену враћају
сваким стихом,
редом прочитаних снова,
топлих жеља среће и љубави.
Лако је окренути страну,
2007, 2008, 2009
и ући са свима вама
у јату, у 2010.годину.
Птице се увек врате,
весници пријатеља наших,
селице моје душе,
Поздрав свима вама,
обрадовали сте ме овако лепим
коментарима, а Шукију ћу да извучем уши што није склепао стих...
