За један клик-откуцаја ближи

По ободу овог сјајног монитора

трче мисли,

сливају се стихови у реду

понекад их немам много,

а и нису мирни

да би ти их пренео

све без да се неки од њих

не претури, окрене и побегне

попут малих мрава

беже свуда од мене.

Не, нисам расејан

само невидљиве пахуље снега

падају на моје срце,

а оно куца даље

ритмом тишине,

знаш ти то добро сада

на јастуку меком од снова

и пристојне даљине.

Знам да су ти очи пуне

и моје су...

..за тренутак застанем

у неком стиху,

вратим се погледом

да прочитам поново

ту празнину што тугом

притисне јаче,

ударим тастер и оставим тачку.