Sreda, Februar 10, 2010
За један клик-откуцаја ближи
По ободу овог сјајног монитора
трче мисли,
сливају се стихови у реду
понекад их немам много,
а и нису мирни
да би ти их пренео
све без да се неки од њих
не претури, окрене и побегне
попут малих мрава
беже свуда од мене.
Не, нисам расејан
само невидљиве пахуље снега
падају на моје срце,
а оно куца даље
ритмом тишине,
знаш ти то добро сада
на јастуку меком од снова
и пристојне даљине.
Знам да су ти очи пуне
и моје су...
..за тренутак застанем
у неком стиху,
вратим се погледом
да прочитам поново
ту празнину што тугом
притисне јаче,
ударим тастер и оставим тачку.
Stih i rima,
nije to praznina...
Puno je srce a i oči tvoje
i pod plaštom belog snega
misli se roje.
Tačka il dve
nije važno,
reči čine sve.
To srce tvoje veze,
tankom niti
slične misli
iste biti...
Биливер,
У свакој пахуљи снега
и сваком откуцају
бит
танком нити веза,
сличне мисли...
слажемо се...
Поздрав и хвала
Po monitoru lepršaju
pahulje snova i želja,
pahulje sećanja i nada,
snežak nežni ljubavni
za vas dvoje tkaju.
Razumem te u potpunosti. Nekada ne mogu da sastavim misli i taj osecaj rasplinjavanja mi je poznat. Pozdrav za tebe i pohvala za sjajno sakupljene misli i pretocene u pesmu.
Много лепо...извињавам се, али ми вечерас нешто не иду стихови...
поздрав :)
A jedno pitanje ako može. Kad pišeš, da li pišeš na računaru ili na hartiji?
Lijepi stihovi, ali zbog monitora i ostalih komponenti zato je pitanje.
pozdrav
Sjate se misli kao roj pčela
zuje u oku, drhte na prstima
a glasa nema iako bih htela
da ispričam sve što se skuplja danima...
Pozzzzzzz
Мандраче,
пишем на компјутеру и то одмах чим седнем у једном даху, врло ретко стигнем да некад нешто у рукопису запишем па онда да преточим овде.
Несанице, јесте.
Месечино ок.
Сањарење хвала.
Малаино, јако лепи стихови.
Шуки опет си кратак.



