Četvrtak, Februar 11, 2010

Пред сан

Моје богатство, моји снови,

речи којих се понекад бојим да кажем

и кроз шапат јако се чују

из срца из плућа узму ветар планина

зашкрипе кроз моје уши

на рубу усана застану

и поглед их изведе из мене.

Како себи да верујем, а теби да предајем

речи као сан,

знам волети је лако и тешко,

ко што волиш ти, волим и ја,

сваким даном све више

у недостајању траг наше љубави.

 

Имам страну света коју нико не види,

коју нико не познаје,

није она празна,

велика је и широка,

пуна неба у очима дечака,

дубока даљином реке Дунав

ил сваке друге реке пред њен залазак испод Сунца и плаветнила бронзе.

Имам увек спреман сан за твоју душу, за твоје срце,

мек јастук пун жеља, пун среће за тебе љубави.

Толико тога умем да имам, да променим, да дам,

да прилагодим теби и себи

зарад ове даљине између нас.

 

Све се некако скупи кад ти пишем,

кад време одлаже сусрет,

кад обавезе гурају своја спора тела

на мој шалтер,

признајем чак и у њима понекад своју празнину отворим

у неком од безбројних редова самоће.

 

Не признајем тугу, а тугу у очима други виде.

 

Пролазим богатством својим

свако вече и свако јутро,

кажем ти:....

сада заспи, а сутра ме пробуди...

 

Загрлим јастук и пустим дах

да напуни празну собу,

моји су снови са твојим сада далеко,

спремамо их једно другом док почиње лето.

Већ сутра пред свитање

роса их у измаглици враћа

погледу оног дечака

и уснама твојим.


[Odgovori]

Ne priznajem tugu
a tugu u ocima drugi vide.
Ne priznajem poraz
a hodam savijena skoro do zemlje.
Ne priznajem prolaznost
a odavno nema nicega.
Ne priznajem da nema nas
a odavno ne postojimo.

Comment by nesanica (02/11/2010 01:17)

[Odgovori]

Pred san
samo jedno želim:
ti da me uspavaš,
ti da me budiš!

Comment by sanjarenja56 (02/11/2010 07:24)

[Odgovori]

Ćuti...
Ne govori usnama
to što oči već rekoše...
Veruj u
sebe, mene
Veruj u san...

Znam,
voleti je i teško i lako,
biti daleko, a uvek tu...

Vazduh dišem
samo na toj dečačko-plavoj
strani sveta,
vodu s'tih reka
svakoga jutra očima iz sna donosim...
sa druge strane "sveta"...

Comment by bealiever (02/11/2010 10:28)

[Odgovori]

Daljina ispituje osecanja.
Samoca proverava granice.
Tuga zacikuje srecu...
Suze umivaju osmehe...
Oci gaze kilometre
ruke sapatom grle
snovi ljubav cuvaju
sve do dana kada ce vam
duga puteve spojiti
i na svom kraju kucicu
za vas sagraditi.

Comment by casper (02/11/2010 12:29)

[Odgovori]

post, komentari...
samo jedno veliko Pstttttttt
uživam
Prijatno!

Comment by domacica (02/11/2010 13:17)

[Odgovori]

;)))

Comment by suky (02/11/2010 19:51)

[Odgovori]

Имам два паралелна света
један је ту, на твом рамену
и мирише на оне црвене лале
које си ми једном поклонио
а други је са оне стране наших лудих снова
нестваран и блед
али драг док држим те за руку осећајући твој дах
и док корацима топимо овај лед,
заборављамо на страх
и све око нас нестаје полако...

није више важно који је од њих стварно наш
јер и пре и после сна
ми смо заједно
ти, љубав и ја

поздрав Крила и хвала на инспирацији :)

Comment by mesecina (02/11/2010 20:21)

[Odgovori]

Несанице,

Не принајем, а призивам Сунце да растера ноћ, да нађе постељу месецу и да стави у мој џеп - у твоје срце сјајне звезде,

Не признајем, а осећам тугу
сваке своје прошле љубави,
баш као припрема зиме са почетка јесени.

Не признајем, а корачам
у корак са њом.

Поздрав

Comment by krilaandjela (02/14/2010 12:39)

За све стихове [Odgovori]

Сањарење,

Желим да сан
буде сваки нови дан
у плесу пахуља, кише
и осмеха.

Биливер,

Ћутим, Знам,
истим ваздухом
удишем траг пролећа,
ноћ вреле јесени
и крај једне зиме,
чекам у твом сну
твоју мисао
да приђе
мом срцу.

Добри душе,

Све је у сну исто као
у очима заљубљених,
и смирај свих капи кише
Сунцем суза и по ког облака
више,
Туга са срећом,
реч са пољупцем,
даљина са свкаом близином
мојих и твојих мисли
руку загрљених од снова.

Поздрав

Домаћице, Шуки

па ви само пссстт...Ћутите...

Месечино,

Паралелним улицама
ходају наши снови
уплићу погледе
кроз љубав,
истим правцем
истим смером
познају речи,
а оне наша осећања,
дишемо и у једном и у другом свету
на јави од снова,
на јастуку збринутих душа
после олуја и времена
раздвојени од среће.

Опет смо ту у два паралелна света
постојимо непостојањем свесног,
само у загрљају наших снова.

Поздрав

Comment by krilaandjela (02/14/2010 12:54)

[Odgovori]

Snovi su bogatstvo koje samo nama pripada... i nekome kome ih poklanjamo

Comment by poluuspavanka (02/14/2010 13:14)

[Odgovori]

Svaka cast.
Predobra je.
Uzivam citajuci.

Pozdrav.

Comment by lav990 (07/27/2012 10:29)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me