OBLACI

Део душе

Ето,

колико те волим у свету,

у целој стакленој башти,

на рубу срца сваке латице лета,

са образа сузе коју

невидљиво пустам

на свој длан у мраку

на своје празно крило,

вештом руком ноћи

смрзнуто срце

и кристални поглед ока 

у кишу што капима

мори тугу на улици

испод фењера месечевих звезда.

Ето,

колико је благих тишина

притиснуто у мени

твојом љубављу,

мислима,

даљином далеке

меке косе

пуне росе у свако свитање

без тебе.

Издишем тешко пољупце прошле

ћутим,

читам поруке неме

пловим,

буром које нема

ветром у плућа

белих чаршава празнине.

Ето,

колико те волим у свету,

у целој стакленој башти,

на рубу срца сваке латице лета.

[Odgovori]

"Ето,

колико је благих тишина

притиснуто у мени

твојом љубављу"

prelepo...pozdrav :)

[Odgovori]

Речено, исписано, а опет колико је тога још неисказаног остало. Поздрав, Крилце!***

[Odgovori]

Eto,
koliko te volim
u beznađu uspomena
razmahujem rukama
ne bi li magla
ruke sa snova skinula...

[Odgovori]

eto koliko te volim...
Prijatno!

[Odgovori]

Eto koliko....
Uvijek više i bolje. Od tebe drugo i ne očekujemo zaljubljeni letaču.
pozdrav

[Odgovori]

Месечино,
Ето,
колико су твоје звезде
мом срцу светлост пружале,

Причалице
Ето,
колико ти тога неисказаног казах,

Биливер
Ето,
колико те руке и
из забораве грле далеко,

Домаћице
Ето,
толико и много више,

Мандрак
Ето,
колико вас жељно очекујем
и враћам вам се.

Поздрав свима и хвала

[Odgovori]

Predivno.
Plovim burom koje nema...

[Odgovori]

Eto koliko je nemira potisnuto u meni,
koliko bura pokrece moje vode,
koliko stvarnost prelazi u snove.
Eto koliko te volim
kroz vreme i beznadja,
kroz vatre i stradanja,
Kroz virove reka
sto poniru ka dnu.
Eto...toliko mi nedostajes.

[Odgovori]

:)))))))