Petak, Decembar 07, 2007

Smisao svega sto volim

Pesme koje slusam umeju skoro uvek da mi se uvuku pod kozu da postanem ono sto jesam uvek i sto to uvek ne mogu da promenim....ono sto mi lenje i spore vodolije znamo da budemo.

Neki nas zbog toga vole a nekima se cini da smo suvise gore i daleko da nas nista ne dotice i da smo uvek srecni i veseli, a smisao toga je jedna tacka i jedna crta u telegrafiji to predstavlja slovo A {TI/ TA}. Mnogi se smeju, ali ja znam da dok sam samo jedna tacka iz aviona,nikome ne smetam tu sam i kad me izdaleka ne vidis ja idalje disem i zivim bas tu pored tebe, bez da se guram ispod tvoje i moje pecurke hodam, a svod nam nije mali, smejem se i krijem kad to neko trazi ili kad osetim negde u dusi da dolazi mrak sa tudje strane sveta. Vec kad me bes, samoca i tuga ponesu, postajem jedna oduza crta koja se svojim dugackim repom vuce i svi je vide, cak iz aviona. To je dosadna odvezana pertla, moja mracna strana koje se plasim jer ume dobro da se zapetlja u raljama zivota, da postanem rob nemustog jezika i kao Hazar nestanem u nekom sudjenju. Mozda vec sutra nadjem neki drugi smisao svojih reci u ovim recenicama, ali smisao tacke i crte mi se mnogo dopao za svet u mom zivotu, jer ga uvek vidim vedro i jurim to isto da nadjem u ljudima koji se krecu i sudaraju tu oko mene.

Bit biti je da si rodjen, da ucis da zivis u ovom svetu, da shvatas sta je to zivot i koje su to muke i zadovoljstva koje ti sudbina sprema, da shvatis sta je nada, da osetis sta je sreca koja treba sa tobom da podeli drugi deo tvog i vaseg zajednickog zivota. Da pred kraj obicno u svoj toj guzvi koju zovemo zivot, na kraju podelis gorak i veliki gubitak najveceg bogatstva i da tek tada shvatis da te je neko dobro zajebao, da si prosao sve i da na tom putu obicno bude  neka velika rupa ili opasna krivina za koju ti nisi imao dobre kocnice. I onda sa ocima punim suza shvatis drugu stranu i da je smisao zivota da si se samo borio i malo odmarao, da skoro nikada nisi stao, pa cak da si i mozda malo vise ukrao, ali definitivno nisi pobedio.

I tako dok stojim pored tog crnog mermernog kamena sa rukom na njemu i krijem suze u okovratnik crnog kaputa da me neko ne vidi,a sveca treperi bledunjavom svetloscu mozete da zamislite koliko mi brzo radi mozak, koliko mi slika prodje ispred ociju i svaki trenutak srece pa trenutak bola i tuge, a opet kad se vratim kuci i pogledam te srecne i vesele oci dece nesto se stegne i slomi u meni po ko zna koji put i koliko puta. Ponekad je to previse tesko izdrzati. Ponekad u toj noci kad trazim smisao svega po ko zna koji put, osetim koliko sam slab i koliko sam daleko od Sunca. Ja, ja to jednostavno ne mogu, ne zelim da shvatim.

Ovo nije trebalo napisati.

[Odgovori]

greška u poslednjoj rečenici, trebalo je napisati, ili reći, šta je već ko me milije.
A smisao tražimo svi, od momenta rodjenja pa do kraja, to nam je svima zacrtana sudbina.
Prijatno!

Comment by domacica (12/08/2007 09:23)

[Odgovori]

Ne vidim veliku potrebu filozofiranja oko smisla zivota. Sad cete me nazvati ludom, ali kako se svaka osoba od svake razlikuje, tako mislim da i svaka osoba ima drugaciji smisao zivota.
Dok trazite smisao, zivot moze proci takvom brzinom koju niste ni slutili.
Ne stavljam ruzicaste naocare, nemojte da mislite tako. Dovoljno je samo ziveti u trenutku, i nastojati da ulepsate svaki trenutak zivota, a smisao ce vec doci sama po sebi, za onog ko je trazi.

Comment by biljana (12/08/2007 12:45)

za BI i Domacicu [Odgovori]

Nema smisla da nesto kazem vise, a ni manje. U pravu ste.

Comment by krilaandjela (12/11/2007 00:17)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me