Tamo gde je nekada bilo slovo i tvoja rec
Vetar je nesto sto te nosi kad volje nemas
Vetar je nesto sto ti kroz telo prolazi, a ne ostaje
Vetar je sve druga, ali nije ti......
Smehom...sakrije...na kolenima sam osecao hladnocu, a vetar je nosio suvo lisce po ulici, cas levo cas desno. Sve je bilo kao u filmu, tisina, poneki auto, priguseno ulicno svetlo i moj nervozni hod u mestu. Cekao sam bas kao i svako drugi u svom zivotu, kad dodje neki trenutak gde se vecnost meri minutom srca i uzdahom poslednjeg i prvog poljupca. Lirika mi je uvek bila jaca strana kada sam u ljubavi gubio, bas kao i tada.
Secam se njenih ociju, kako su me zbunjeno gledale, dok je pesak u vremenu i knedla u grlu rasla. Stiskao sam ruke u pesnicu, skrivene u dzepu i bio besan i lud u svoj tuzi koja je mogla da se iskrade na mom licu i u trenutku da nestane. Nekako sve kvrcne i misli postanu bistre, a mi postanemo sigurni u svojoj propasti, sve u nekom krugu i poslednjem i prvom.
Sakupis i prospes sve sto je bilo i nestalo, jedno nista postane jace od ONOGA STO NEKAD BEJASE, malo pre se zavrsila serija pa stih citirah....
Da priznajem i tada kada se sve srusilo jos uvek sam je voleo, da bas za trenutak jace jer sam se plasio onoga sto ce se kasnije stvoriti u srcu u stomaku jedna malo veca rupa, rana koja tesko i dugo zarasta.
Hteo sam da je jako zagrlim, ali okrenuo sam se i otisao, otisla je i ona...
