Ponedeljak, Maj 13, 2013

Скренуо сам тамо где те нема

Нисам био ту, 

себи-драгој особи на дар,

однетих кофера у ветар,

само сам ходао

и слепо гледао...

 

Блогоград светли

хиљадама свећа

и свака је тугом својом већа,

...знам.

 

Улице - моје су станице

на њима живот

краде нам кораке,

ја знам кадa требам

себе да дам - ћутим....

 

Читам знакове поред пута

и понекад зажмурим - чиста мисао

као ветар проструји.

 

Реч - као да ћути

јесен - као да бледи

и зима што у срцу пролеће штеди.

 

Знам да си ту

као облак у магли

муњу што своју спремаш

да животу своју снагу предаш.

 

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me