Део Облак део Неба

Pise na nebu da se ljubav nad svetom leluja al'ovaj svet ne ume da je doceka...рече наша блогoдругарица Лора1, ја реших само да наставим мисао,

...тај део мене у њој...

није ништа посебно

није ништа скривено, неразумљиво

исто је чак шта више препознатљиво,

свакидашње - слично - лепо - топло и искрено,

половином половине твоје и моје.

 

Некако чудно, као наслеђе среће,

да га носимо, да дајемо, а да га не дугујемо,

својина без власника,

количина немерљива,

али никад сасвим довољна,

из ведра неба, део невидљивог Облака,

само чиста љубав посута,

жеђ самог живота читавог космоса.   

 

Нема граница

није као материја

по осећају увек је познатог облика - топла,

лака дефиниција.

 

Покреће све нас

и дели такође.

 

У сваком бићу одабере како ће се појавити и када ће се појавити.

Да ли је то природна њена или његова лепота?

Да ли ће то бити у његовим или њеним причама или песмама?

Да ли ће се осликати душом ил ће се једноставно извајати?

Да ли ће то бити остварена или неостварена жеља сањара?

 

На крају нам мисли у сну заврше као део Облака, као део Неба, размислите и видећете где ће стићи ваше мисли, ваша љубав.

 

Одговор: тамо где је и почела.

 Pise na nebu da se ljubav nad svetom leluja al'ovaj svet ne ume da je doceka...рече наша блогoдругарица Лора1, ја реших само да наставим мисао...

 

Поздрав још једном Лора1.

 

Ако те сјај ока привуче

Само те сјај у боји ока привуче

дуга по кожи крене да лута

у нека сећања од пре,

топим сваки тренутак сенке

откривен твојом кожом,

образом длана милујеш

и прстима по коси

долином мира и нежне тишине

путујеш.

 

Река низ литице крије своју струју

од мог погледа чиниш да бежи

у другом сам трену лист што плута

пред понором што нудиш.

 

Овим се лицем кријем од људи,

ал ти видиш оно право.

 

Сваком се чежњом поново надам

и пупољком росе цвет твој сањам.