Скренуо сам тамо где те нема
Нисам био ту,
себи-драгој особи на дар,
однетих кофера у ветар,
само сам ходао
и слепо гледао...
Блогоград светли
хиљадама свећа
и свака је тугом својом већа,
...знам.
Улице - моје су станице
на њима живот
краде нам кораке,
ја знам кадa требам
себе да дам - ћутим....
Читам знакове поред пута
и понекад зажмурим - чиста мисао
као ветар проструји.
Реч - као да ћути
јесен - као да бледи
и зима што у срцу пролеће штеди.
Знам да си ту
као облак у магли
муњу што своју спремаш
да животу своју снагу предаш.
