Četvrtak, Maj 09, 2013

Сводови кајања

Није све у тишини...

... у издисају..

... у трену што постоји,

ако живим само једну ноћ

ако ти обећам један дан,

ако ти Сунцем сакријем Облак,

ако ти зауставим Дугу у очима,

ако ти кажем

ако те слажем,

ако морам то,

јер део по део, мене

пролази кроз сваки свод кајања

учи све оне грешке пролазности

иста-сунчано хладна јутра без руке топле да те покрије

да слије образ уз образ

да те не буди, 

да дише са тобом

да сања оно што ти сан пружа

оно све и више од тога 

што сам пропустио

док ме сводови кајања стижу

у свакој верној лажи.

 

Није све, а као да јесте

док ме грлиш

идаље се знојим

испрекидане мисли

топлим загрљајима недају полет,

сводови таме губе битке,

предаја нади даје врлину љубави моје.

 

Није све у тишини...

поглед је све што ме сада држи

тако близу, а тако далеко

кајем се у ћутању ове тишине

заљубљен-твојим уснама предајем душу.

 

Пролазе сводови кајања

ја кроз њих више не ходим,

светлост је твоја мојој дата,

да блиста забораву што ће да ћути.

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me