Petak, Maj 03, 2013
У ветар
Некако си остала још увек ту,
као сенка,
као топлина прирасла срцу,
као мало топло Сунце,
као живот кога немам.
Некако сам погрешио сањајући те,
некако кришом нисам штедео сваки одсјај твој,
другачије си ћутаља,
а ја се смејао,
другачије си дисала, а ја ослушкивао,
на крају крајева разумео сам само твоју фигуру,
оно изнутра штедео сам у себи,
дајући ветру да те однесе,
сваку твоју реч,
сваку жељу, лепу мисао,
песак среће који је исцурео.
Нисам разумео златно зрно јесени - твоје дуге косе,
нисам разумео лице у ветру - што ћути погледом љубави,
осликао се одраз у мом срцу,
верни ожиљак моје самоће у теби,
само пар кратких корака на обали сећања да нађем.
У ветар мисао о теби изговорим
и ту тишину дуго упамтим.
Окренем страну ноћи,
дан поклоним самоћи,
руке срцу спустим
и затворим своје очи.
Као мало топло Сунце,
као живот кога немам.
Kada bi znao,koliko uzivam dok citam stihove,svakim danom bih napisao bar po jedan;)
Ova pesma je tako bliska,a opet dotakne neke nemire u meni.
Zivo i zdravo pesnice!
Hvala!
tvoje su reči magične
od noći dan naprave
Prijatno!
Kad mi ponestane pravih riječi samo se osmjehnem, :)
pozdrav
Putujem u potrazi za tragovima secanja kroz ove tvoje stihove... Divno :)
Uplela se tuga u tvoje divne stihove... Prizeljkujem da ce je, taj vetar, odneti sa sobom.
Pozdrav!
Nisam razumela sapate vetra,
i kisu sto je suze prala,
nisam razumela poruke srca
i usnulu zvezdu koja me zvala.
Nisam videla, i nisam znala
kuda me luda sudbina vodi
da sam od oka istinu krala
pustila bih srce da ka tvome hodi.
Pozz druze Krilati !!! :)
"Bерни ожиљак моје самоће у теби,само пар кратких корака на обали сећања да нађем.У ветар мисао о теби изговорим
и ту тишину дуго упамтим."
Najlepsi stihovi,ako uopste mogu da izaberem:)Pozz i obavezno pisi jos...
Лора 1
Стих је као осећање
искрена нит,
поклањам је свима
баш као и теби...Поздрав и хвала на лепом коментару
Домаћице
Немам ја магичне речи као ти рецепте,
али имам душу припреме твог посебног рецепта...Поздрав и хвала на коментару
Мандраче
ти имаш увек одмерене, тачне и достојне речи времена у коме их шаљеш. Оне нас од тебе и твојих прича воде ка правим вредностима што је реткост у овом свету. Све моје песме стих по стих без прозе и нарације нису ништа наспрам твог описа да се нешто стварно опипа ожви и осети...толико те ценим, чисто да знаш. Поздрав и хвала на коментару
ivanairislj
Не познајем те, али и ја често својим стиховима путујем и никад нису исти кад их поново прочитам...хвала на коментару
Меркур
Некако ми је Сунце у твом зениту под неком сенком, па ме мало вечерња тишина кишице опије, разумеш да то већ личи на тугу, још кад се од неког на трен одвојиш ил нађеш себи одушка у свему од свега...и тако..хвала на коментару и поздрав
Несанице
Кроз стихове зидам празне
исписане зидове самоће,
ионако су бели бледи и пуни
те исте самоће.
Нико их осим мене и тебе не види
Ћутањем дајем да их свако додирне, а додир нестаје.
Какав је то осећај који пролази разумом,
а да срце о њему размишља.
Као мало топло Сунце,
као живот кога немам.
Хвала на песничком коментару у отпоздраву за будући поздрав
инспирација за инспирацију, читај и своје претходне песме, јер кад имам време оставим коментар..ДА ЗНАШ. Поздрав
Еndzylove
И мени су некад лепи и лепши ти стихови, али они су ипак јака осећања, некад тужна, а некад срећна, мада искрено сва су ми лепа кад су изречена па макар и тужна овако написана. Писаћу то ми увек остаје.
Поздрав и хвала на коментару
Ova pjesma me je bas dirnula, pronasao sam se u njoj. Mnogo dobro pises. Citanje tvojih pjesama nikad nije dosadno i rado se vracam na tvoj blog.
Pozdrav.



