Subota, Februar 25, 2012
Између снова и мириса руже
Дуго сам тражио снове
и један цвет руже
далеко од заборава скривени
и једном давно обећани
никад до краја исањани
никад до боје латица
у срцу да осетим мирис.
Како те је тешко желети
како те је тешко чекати
венути сваке јесени
и рађати се поново с пролећа.
Ништа није лако без тебе
и у мислима лутам често
даље од оног што смо обећали
и изнад облака створих царство
јер на земљи не беше довољно љубави,
од нас остаје само сенка да бледи
писма да лутају
адресе да се губе,
а обећања бришу.
Дуго сам тражио снове
и један цвет руже
поново да сањам
поново да осетим
и сваки пут себе издам
баш кад мисао мре,
ти ме превариш па се појавиш.
Ne bih umio ništa pametno dodati. Sve si već rekao onako kako ja ne bih umio. Odlično.
pozdrav
I stvorih carstvo nebesko,jer na zemlji nije blo dovoljno ljubavi.Cini mi se da je ovako nesto,?
I, verujem u moc tvojih ruki,da mozes napraviti svakome po jedan oblak kako bi leteli sa tobom.
Ruze su tvoje najbolje,kao i pesme,kao ovo jutro sa ovim stihovima!
Dobar dan !
Hvala mandrak i lora na lepim komentarima
Kao latice...prelepo...
lepo je, setno i poučno.
lepo..dopada mi se kako pises...rasplinuo si se...u prostor,u vreme...do neba...do... zvezda!
Bravo!
Kada umorne sklopim oci,
i nadam se snu,
ti me prevaris,
pa se pojavis,
uporno mi u snove nemir donosis.
Kada se novom radujem danu,
osmeh pozdravljam jutro novo,
ti me prevaris,
pa se pojavis,
i uvek me uplakanu ostavis !
Pozz druze Krilati !! :)
