Између снова и мириса руже
Дуго сам тражио снове
и један цвет руже
далеко од заборава скривени
и једном давно обећани
никад до краја исањани
никад до боје латица
у срцу да осетим мирис.
Како те је тешко желети
како те је тешко чекати
венути сваке јесени
и рађати се поново с пролећа.
Ништа није лако без тебе
и у мислима лутам често
даље од оног што смо обећали
и изнад облака створих царство
јер на земљи не беше довољно љубави,
од нас остаје само сенка да бледи
писма да лутају
адресе да се губе,
а обећања бришу.
Дуго сам тражио снове
и један цвет руже
поново да сањам
поново да осетим
и сваки пут себе издам
баш кад мисао мре,
ти ме превариш па се појавиш.
