Да се више не делимо и да не одлазимо

Није лако ставити своје мисли

протурити их кроз срце

и из тог филтра вратити

све што ће у нама довољно дуго остати

да нас подсети и увери

ко смо,

шта смо

и чему тежимо.

 

Све те поделе и мали ратови

са свим тим лошим речима у ветру

носе наше судбине на пусте обале.

 

Пријатељи слобода је море различитости,

а мудрост у сваком свитању и заласку,

не мoj те да нас таласи понесу превише високо,

у пенушавости белог на песку вода сама исчезне,

свака је плима одраз осеке,

ваша реч иста као живот ваше душе,

када је тешко само дишите.

 

Овај блог.рс доживео сам као место у срцу сваког од нас, можда превише лично, можда не по дефиницији да је блог електронски дневник, али ето свако од нас кога сам својим речима додирнуо мислим да је задржао за тренутак моју мисао, мој део душе, моје пријатељство, ништа друго у замену сем узајамно поверење и ширење позитивне енергије.

Овај свет у коме живимо доста нас је поделио од себе самих од стварних вредности, заменио нископрофилним излизаним клишеима-полтронским односима у мултинационалном глобалном хаосу у једну обезвређености саме јединке, саме душе.

Осетио сам потребу да се изразим на другачији начин, да нешто променим, да пробам и да успем бар у жељи да дам крила свим оним правим вредностима и јединој која све обједињује да полети у нама и из нас...а то је љубав...отуда мој ник КРИЛА АНЂЕЛА.

Криво ми је када неко одлази који својим речима даје смисао и мојој идеји, исто ми је криво када се неко намерно спрда са људима сличним мени, а не покушава да помогне у идеји дружења, размени мисли и давању искуства.

 

Један апел читајте и коментаришите по својој вољи, пристојно и умерено, овај блог је пре свега пријатељско место, ја лично никада нисам никога напао нити је мене ико напао.

 

Не одлазите и не делите се. 

 

Поздрав