Četvrtak, Februar 23, 2012
Да се више не делимо и да не одлазимо
Није лако ставити своје мисли
протурити их кроз срце
и из тог филтра вратити
све што ће у нама довољно дуго остати
да нас подсети и увери
ко смо,
шта смо
и чему тежимо.
Све те поделе и мали ратови
са свим тим лошим речима у ветру
носе наше судбине на пусте обале.
Пријатељи слобода је море различитости,
а мудрост у сваком свитању и заласку,
не мoj те да нас таласи понесу превише високо,
у пенушавости белог на песку вода сама исчезне,
свака је плима одраз осеке,
ваша реч иста као живот ваше душе,
када је тешко само дишите.
Овај блог.рс доживео сам као место у срцу сваког од нас, можда превише лично, можда не по дефиницији да је блог електронски дневник, али ето свако од нас кога сам својим речима додирнуо мислим да је задржао за тренутак моју мисао, мој део душе, моје пријатељство, ништа друго у замену сем узајамно поверење и ширење позитивне енергије.
Овај свет у коме живимо доста нас је поделио од себе самих од стварних вредности, заменио нископрофилним излизаним клишеима-полтронским односима у мултинационалном глобалном хаосу у једну обезвређености саме јединке, саме душе.
Осетио сам потребу да се изразим на другачији начин, да нешто променим, да пробам и да успем бар у жељи да дам крила свим оним правим вредностима и јединој која све обједињује да полети у нама и из нас...а то је љубав...отуда мој ник КРИЛА АНЂЕЛА.
Криво ми је када неко одлази који својим речима даје смисао и мојој идеји, исто ми је криво када се неко намерно спрда са људима сличним мени, а не покушава да помогне у идеји дружења, размени мисли и давању искуства.
Један апел читајте и коментаришите по својој вољи, пристојно и умерено, овај блог је пре свега пријатељско место, ја лично никада нисам никога напао нити је мене ико напао.
Не одлазите и не делите се.
Поздрав
Iako ne znam šta se ovde dešavalo, jer sam od skoro tu, jasno mi je da nešto jeste.. Tako da, sve si lepo rekao!
Podržavam takvo nastojanje.
Mogao bih se osetiti i prozvanim.
Ako sam?
Izvinjavam se, bez obzira, svakom koga sam povredio. Nije mi bila namera.
Svakako se slažem sa tobom u potpunosti.
U ZDRAVLJE!!!
@krilaandjela, predivan post...i da, u pravu si za svaku rec...ja sam od skoro ovde, ali sam se nekako vezala za ovo mesto...mozda sam osetila tu neku pozitivnu energiju, nesto...rado sam ovde, trudim se da ne obracam paznju na neke lose stvari...ponekad mi to ne polazi za rukom...ali...ipak se trudim...
veliki pozdrav...imas divan nik
weltschmerz,
Коста, али без наставка,
и Луна71
ако ми верујете од 2006 и 2007 и још на овамо овде су обитавали стварно јако добри можда по мом, а ли нема везе нек остане мом мишљењу блоговци који су оставили дубок траг у мени и то треба да се настави.
Сви смо ми добри у свакој речи коју испустимо,
али најбољи смо сами у својој тишини, док је само неко од нас не прекине, чинећи је подношљивом или супротно.
Поздрав и хвала на коментарима
He, he. Organizuješ ti tu nešto.
Samo posmatram. Ne zameram. Pozitivno sa tvoje strane.
Dobro jutro krilaandjele...jedna od onih koji ponkad kaze nesto,sto nije vredelo za neke odsjaje u etru,al'duboko oseti svaku lepu rec, svaciji apel,i svaciju tezinu duse.Za mene si ti jedan od onih glasnika koji donosi i budi ono najlepse u nama,a svako ima(ja verujem)tu neznu stranu koja zalecuje po neku ranicu!
Ja se obradujem svakom tvom postu,i bas mi prijaju kao i ova jutarnja tisina koju jedino remti svrkut ptica.
Pozdrav i mis mo ipak zajedno ma gde i kako razmisljali.
Dovoljno dugo sam ovde da znam da se ovo ne dešava prvi put... Da pišem na nekom drugom mestu nekako mi je neobično. Tužno je samo to što svaka ovakva bura odnese najbolje blogere.
Pozdrav za tebe i ljubi mi malog anđela :*
sve si rekao,druze...i mogu misliti sta se u tebi pomerilo,kada si napisao ovakav post,toliko drugaciji od ostalih.
Prosipas ljubav kada god se ovde pojavis...i znam da ne radimo to uzalud.
Ko god nam ode,ovde se vrati.
Napravili smo ovo mesto trajnim mestom pozitivne energije i to se ne moze izmeniti.
Veliki pozdrav za tvoju lepu porodicu!
Коста
Организујем и усмеравам позитивну енергију,
Лора
хвала и ја волим јутро у тишини
и мисли које се селе као измаглица изнад прозора
Биљана
све знаш,али вратиће се блогери као и роде, једног дана-једне ноћи, неки се врате са другим ником, препозна се по писању душе, има их и поздрављам их
Степски друже,
шта да ти кажем, а да то није парче или комад оног лепог што уме да нестане и кад затреба да заболи његова празнина. Ти слично мени луташ, а ту си и по потреби свратиш овде у неке улице блога код неких блогера који ти нађу изгубљену нит за причу из душе, знаш да знамо какав је осећај кад они нестану и како је тешко наћи нову смерницу, ето део себе у различитосима прерасте у један позитиван флукс енергије која се мења и непрестано допуњује, не треба је гасити.
Мудро збориш!!
