Petak, Februar 17, 2012
Део душе и тела
Ако ме нађеш да лутам пространствима црвених дина пуних мириса руже,
да ме златно наранџаста светлост покрива у мислима,
знај бићу само једна душа у шкољци ухваћеног времена,
само једна барка - ишчезле пахуље туге у твојим очима,
ништа више од оног мало што је остало тихо као сат живота да куца...
Опет, ако ме не нађеш ту где сам рекао да ћу бити,
није ни важно, важно је само да покушај траје,
да се смењују дани и да нестају ноћи
да их има за мене мање, а за тебе више,
знаш нестају и они...
Све у своје време
љубав није само бајка
чекање у погледима
и тренутак среће,
велика је то целина за мене и тебе
чији смо део...
Некад само неразумљиве поруке у речима
што теку као реке без извора,
а понекад и саме мисли скривених погледа тишине,
ево и ноћас узимају данак сна
изданак нове зоре.
Проћиће све ово што нас чека
и док исто куца у нама
поред мора као мисао таласа
отшкринућемо врата
твог истока и мог запада.
Ако ме нађеш...пробај сада, ту сам међу оним звездама.
Prelepo prijatelju!
Nedostajali su mi tvoi tekstovi!
Divno!!
Uz prvu jutarnju kafu i spremnost da krenem u novi radni dan,sam usla u ovaj kutak i dozivela veliku topliinu.Lepo si me rasanio:)
Тањана
Хвала пуно и мени једраго што налазим времена мало помало за све вас.
Дасти
Хвала на коментару
Лора1
Надам се да ће ти увек све јутарње кафе бити овако пријатне
Поздрав свима
Prvo da te pohvalim opet i opet. Od tebe manje i ne očekujem. Prelijepi stihovi. Čitao sam ih sa dlanovima na ušima i na moment kao da sam bio tamo. Blizi zvezda.
Da te pozdravim i tvoje najdraže. Naročito onog momka koji je bio tvoje najljepše opravdanje da se ne upoznamo.
pozdrav krilati druže



