Nedelja, Oktobar 23, 2011
Казаљке круга живота
Као ноћ
као сенка
кратак издисај
светлост прелети преко,
а тренутак остави ожиљак
да дубоко расте у мени.
Спознам речи тишине
што ми образе милују
док седим у песку моје обале,
Таласи што преврћу мисли у круг,
свака већа-јача од претходне
Миран, а у мени плима немира
ветар је само најављује.
Свет као зрно пшенице
покљуца га птица грабљиво,
Семе никад неостане
коров увек никне и нестане.
Шта смо ми са даном
са кишом
у уздисају те оштре свежине?
Нека чуда једног сата
казаљке круга овог живота,
куцамо, течемо,
живимо.
Плачом се рађамо,
жмуримо,
чекамо да нас рука топла прибије на груди,
једино што знамо тада
је да волимо.
Песма настала инспирацијом са блогова мојих пријатеља: Мандрака, Унаједина,Сањарење,Меркур и ПРИЧАЛИЦЕ.
Sačuvah pesmu
da me greje
kad zima belim čaršavom
prekrije kraj
i samo birane reči
dobrog čoveka
toplinu u srce
unose
"... а тренутак остави ожиљак
да дубоко расте у мени..."
Jedan trenutak, ožiljak večan.
Pozdrav!
Kako divna pesma za (u mom slučaju) početak dana ...
:)
Već vidim da će biti jedan od onih "dobrih" dana !
"Miran, a u meni plima nemira..."-i tako stalno...
Prelepa pesma! Pozdrav :)
nemam tvoj meil, tj. onaj što imam zabušava i vraća se. tako da ću te obavestim ovde
http://suky.blog.rs/blog/suky/generalna/2011/10/25/knjiga-zavrsni-radovi
Свима хвала на коментарима,
Шуки примо к знању
Поздрав
U...što se umori odgovarajući na komentare:)) Popi kaficu, pa odmori mali:))
