Subota, Oktobar 08, 2011
Јутро је...
Јутро је мој крај док сањам
и свако је исто са тобом
и увек другачије изнутра
онако само по мени
успорено
сваким погледом
пољубцем
загрљајем
док те сањиву љубим
и одлазим на посао.
Клизим пар тренутака док свиће
и сан се идаље лепи за мене
у твом загрљају,
шта бих ти све дао у том трену,
како би остао-да не останем још дуже,
питам се, а од тебе тихо бежим,
искрадам се
претварам се
мењам боју гласа
-доћићу ускоро- говорим,
прво у себи па онда теби.
Јутро је мој крај
слика вечности која не остаје
слика брзог живота,
а он је све друго
у шта понекад не верујем
и од чега стално бежим
и који ме увек нађе,
украде део мене од тебе,
али ја се теби вратим.
Јутро ме само окрене
на другу страну,
за тренутак од тебе.
Snovi prestaju sa dolaskom jutra,
zato ja nastavljam da sanjam budan.
:))
