Ponedeljak, Maj 23, 2011

Да наставим

...Да питам,

како је то док чекаш?

Лупкаш ли прстима по столу

или по ободу прозора

можда га чујеш како пуцкета

као и моје срце за тебе.

Да питам, како се мисли роје у твојој луцкастој глави

док очима луташ по соби, малом простору свог сигурног скровишта,

а напољу читава несигурност, пут који ћеш да пређеш босим ногама.

Да питам,

да наставим,

још неко,

тамо са друге стране света

у мислима својим чека исти тај поглед

ослушкује пуцкетање дрвета

лупкање прстима.

Да питам, да наставим, да ћутим

о тој тишини у нама

што мислима гуши

сваки трен времена,

искру да гори

птице да лете....

Да наставим

па да ћутим,

још неко има исте мисли моје

још неко чува име твоје

још само тај неко постоји

на другом крају моста.

Да наставим

да стојим

да чекам

да поново ћутим,

али у твојој тишини

у твојој близини

да поглед-погледа вратим,

а светлост твојих очију заувек да памтим.

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me