Још неко

У овом свету,

у улици што кривуда по ободима бушних џепова

никада не знаш где ћете светлост из таме сачекати

Још неко..

као ти...

да уме... да разуме...

да промени...

да окрене ветар...

да пусти кишу низ моје лице...

да капи чистих бисера

са латица белих ружа

низ образе сперу ове ожиљке...

Још неко...

иза ових редова осећа

тужне песме

ноћ свих балада

танго,

плес у тами испод месеца,

Још неко

има исте прсте

испружене у празно

да додиром продужи поглед

ка теби љубави,

Још неко

дневником ветра љубави

шаље ти своје песме

своје срце срцу твом

Још неко

баш као и ти 

ове ноћи свија 

своје гнездо

покрај прозора и неба.