Petak, Maj 13, 2011
Пролазим и понекад свратим
Можда срећа, а можда и туга
колико је ту само простора
довољно за осмех
исувише просто за пољубац
превише за мали страх
за део себе скривен
откривеним намерницима.
Путник,
баш као и свако искрено срце
лута свим дугама што их кише забораве
и те зелене ретко лепе очи
превише мудре да би се одале
мојим пољубцима тако лако
тако близу
за само кап једне чежње саткане у песми.
Путујем,
можда стигнем, а можда сам ту
опијен гроздом винограда твојих
са усана медног вина
сунцем обасјане долине твојих бедара.
Разумем,
свако ћутање у теби,
оклевање и игру очију,
док трнци крену напоље из ове коже
као сенке
као ђаволи
знојем руке да ми грле.
Ти стојиш,
корачаш,
чекаш,
гледаш и понекад одлазиш
без мене.
Довољно,
да храброст замени име
само једним ћошком
једним зидом што ми се ослања на раме,
а тешко пада
као сваки додир самоће
и тебе и мене кад-кад савлада.
Можда туга,
као звер у нама
дочека да режи-
весник немира и страха
поклопи мрак
разбаца облаке, муње
и после свега пусти звезде
да се роје,
хиљаде и хиљаде цветова само једног месеца.
И опет,
сватови земљом ходе
поворке од белог
лањског снега
обрће им ветар хаљине и пунђе
шири путем музику славуја.
Кап по кап,
спирам дермек летње ноћи
воз нам стиже, а кофери јуре
трагом туђе крви
некад што мој отац беше
и ја сад идем даље.
Вечност,
тог човека,
упознах га кратко,
кроз приче и сенке
што ме ноћу буде....ниси ти крив сине...
само сузе сјаје
она не разме
већ ми срце даје.
Загрљени тако,
пред јутро да кренем
остадох да лежим
да јој срце куца
дах јој дам да живи
.......................
. .... .. .. .. . . . ....
Можда срећа, а можда и туга .....
I možda tamo
Tamo gde senke se prepliću
Tamo gde sudbine se ispisuju
Možda tamo stoje zapisana naša imena
Skrivena od zaborava
Večnošću obasuta
Tamo negde
Na mapi ljubavi
Pozdrav prijatelju !
Хвала на коментару Тањана
Hvala tebi na stihovima !Volim da te čitam.Ima nešto u tvojim stihovima...pozdravljam te
Увек има у стиховима више јер су незавршене реченице и мисли -значи могу се променити и ја тебе читам, много више видиш од осталих које познајем ван овог блог света, стварни живот
Mozda srecu, a mozda i tugu,
donese mi dan u kom sam te srela.
Mozda je moja tuga, zapravo moja sreca. Sto sam te volela i imala?
Mozda je moja sreca, zapravo moja tuga. STo sam te imala i izgubila?
Kissic druze moj Krilati, vecno zaljubljen u ljubav i jedne zelene oci !
Ja samo da pozdravim staro drustvo! Pa, kako si ti, Andjelko? :)
Хвала Несанице,
Поздрав Пинокио, нема те сто ...г... па искрснеш, морам Ђепету да абавим дрвну грађу....супер сам што и теби желим
Поздрав



