Nedelja, Maj 01, 2011
И свако воли да је нађе
...Пратим траг који нестаје
очима пуним кише и ћутим...
Испод прозора видиш измаглицу са улице како се диже,
као свако дете и његова игра престаје сменом речи-мисли које те вежу за ствари,
за радње, за време и ти поново чекаш, ослушкујеш да дође ред на тебе да у њима
поново залуташ. Лепо је да те само један траг у тренутку врати и да га осетиш исто
као што си га осетио пре. Да ли слабост или сплет догађаја спусти наш гард живота
ниско да нас сви ветрови не поштеде, не знам, али осећам. Лепота је у слабости да нам
се руке спусте и прсти додирну, кроз кожу прострује вибрације топлине и тело и срце
задрхти, само од погледа, само од тишине, само од једног додира. Испод тог свода
од црвених ружа и изнад њега у плавом небу у свим тим сјајним звездама ноћи крије
се време, зрелост признавања, варка сигурности или само љубав у свим годинама,
мереним месецима и данима, а врло ретко за човека, мера само једног века. Реткост
је судбина да се поклопи срећа у две особе у једној јединој жељи. После тога сви ми
правимо историју: срели су се и спорим корацима, загрљени отишли даље...
Једном ћу написати,
изговорити
само у тишини
те најлепше мисли своје
теби Сунцу које грејеш
ову кожу на мени
и ово срце у мени,
једном ћу признати
свима
када дође ред
да и ја то урадим како треба,
али не сада
док сви други чекају
док сви они очекују
иако им нисам дужан
пустићу да их то прође,
једном ћу иако то нема везе са судбином
споменути у песми
најлепше очи твоје
оне што ми помутише ум
и преварише срце
да илузије своје смирим,
једном ћу сасвим тихо
прићи образу твом,
а меком јастуку мом
и пољупцем
дочекати осмех јутра
од тебе,
једном ћу....
али и то неће бити довољно
за све ове дане, године, па и читав век
да схватимо шта је то у нама
и зато ћу понављати исто сваки пут
док год имам сјаја у очима.
Jednom cu u smiraj zore,
okupana suzama iskrenim,
priznati sebi ...
Sudbina ne spajaja uvek prave ljude,
srodna dusa nije nuzno prava,
ljubav je skoro uvek pa bolna.
Jednom cu bar saputanjem,
otkriti tajnu.
Da svako ko ode ostavi trag,
da vetar uvek vraca stihove,
da rane nikada ne zacele,
a oziljci zauvek peku.
Jednom cu mozda shvatiti,
da je dobro, dobro pamtiti,
da je bolje lose zaboraviti.
Da krenuti se dalje mora.
Zivot je borba koja se ne predaje.
Dobrodosao kuci, druze moj :-D
...mi plesemo celi dan i noc...JA volim jagodinu:)...
Хвала Изабеииа и ја волим да плешем
Ne umem da dodam niti jednu jedinu reč.Prelepo...pozdravljam te
Tražim reči
ne nalazim ih
trčim putem
ne vidim kraj
lutam snovima
budim se
negde,
znam,
sigurno negde
postoji
put koji nije san
put koji mi šapuće reč
put koji je do tebe...
Siguran sam da si na dobrom tragu.Pozdrav!
Крилце,
ти ме увек обрадујеш стиховима, које само ти можеш да напишеш. Тако лаки а тако дубоки у исти мах.
Хвала ти што нас учиш о љубави!
Хвала Сањарење, нисам мењао мејл али ретко га отварам, немам још увек навику, излаз и улаз у овај свет сте ми ви сви овде, потрудићу се да стекнем ту навику па да се мејлујемо.
Поздравко
Тањана
увек додај, без тебе некад помислим да и мој смисао речен у стиху и ван њега није комплетан.
Анамко
Тражиш не луташ сигурно и све видиш, препознајеш и познајеш, ћутиш и не ћутиш, а време ти све говори.
Јоване
И било какав траг од срца је увек прави траг.
Хепи Би
Увек је све компликовано дубоко и далеко у ствари јако просто, плитко и близу, то је само у нама у срцу.
Поздрав свима
Zašto hoćeš da moluješ sanjarenje??:))
Ехеј Анам, немам појма, ваљда то тако треба видиш да се буни што неодговарам на мејлове....али ја поуздано знам да ни ти ниси боља...хвала на подршци.
Поздравко,
сладак ти роштиљ, још свежа салата, па млад лукац и пивце...
Hm...ja sam na leb da me mažeš:))
Razmisliću o pesmi nad pesmama, što će reći, mladi lukac iz bašte... biće i to pivce, samo vas dvoje navratite:)) Penjali ste se već na toranj??
Evo neću ništa pametno napisati stoga šaljem osmijeh.
pozdrav krilati
Хвала Мандраче драги друже, ајмо код Анам на пивце и лукче из баште
