Nedelja, Maj 01, 2011
Да те љубав не уплаши
У свакој нади постоји искра ока твог
и уздах срца мог....
.................................
Некад је тешко кад се збуниш
кад помислиш само
колико јако волиш
те очи,
то лице,
те усне меке
и косу у којој изгубиш
своје грубе дланове,
и мислиш
и пишеш
и останеш без довољно доброг текста
разрађене шеме-немогућег, а лепог,
а све оно у теби од ње, због ње идаље цвета-тиња јако,
зноје се руке, дланови сврбе, трнци лутају брзо телом,
а очи играју у само једном блистају њеног погледа,
и следи се све у теби када се тај поглед заустави
онако не као у филмовима што се да видети
већ истински право кроз огледало душе
до самог дна у нама
где и сам тренутак тишине постаје песма анђела.
Останеш без даха, а дишеш дубоко само срцем њене љубави,
крилом вечности ветрова што постоје док струје у ушима.
Некад је тешко кад се збуниш
кад помислиш само
колико јако волиш
када се за трен уплашиш
да то нећеш моћи да покажеш.
Prelepo ... :D
Ексцентр.лудица
Настави својим стиховима и хвала ти на лепом коментару, нешто сам се расписао слушајући баладе...
Поздрав, не замери ми...
Na cemu da ti zamerim , nije mi jasno , ali samo ti nastavi sa stihovima , lepo te citati....
