Nedelja, Januar 23, 2011
На тренутак суза
Мораћу да спустим своја крила
видео сам светлост са хоризонта
једну звезду
једну кап времена
из твог ока
како клизи
лицем сатканим од снежних белина
давно заборављеног времена,
и сва та осећања
можда од среће, можда од туге
раздаљина и тишина тренутка
када пупољак цвета
моја ружа времена
путује сновима.
Пустићу јој љубав
испод топлих крила
загрљај среће
ту на ободу срца
где се сакрила туга
да радост процвета.
Ne znam...kada citam tvoje pesme,ne osetim smisao u tim redovima.
Ne kazem da ga nema...vec da mi on i nije tu vazan.
KAda citam tvoje pesme,cujem muziku...predivnu i neznu pesmu.
Pozdrav!
Mojim snovima putuje tuga,
neka seta i nemir,
neki kosmari...
iz noci u noc.
Mojim snovima putuje ceznja,
zovem bez glasa,
placem bez suza...
Grlim bez ruku,
ljubim bez topline...
u mojim snovima !
Pozz druze Krilati ! :))
