На тренутак суза
Мораћу да спустим своја крила
видео сам светлост са хоризонта
једну звезду
једну кап времена
из твог ока
како клизи
лицем сатканим од снежних белина
давно заборављеног времена,
и сва та осећања
можда од среће, можда од туге
раздаљина и тишина тренутка
када пупољак цвета
моја ружа времена
путује сновима.
Пустићу јој љубав
испод топлих крила
загрљај среће
ту на ободу срца
где се сакрила туга
да радост процвета.
