На тренутак суза

Мораћу да спустим своја крила

видео сам светлост са хоризонта

једну звезду

једну кап времена

из твог ока

како клизи

лицем сатканим од снежних белина

давно заборављеног времена,

и сва та осећања

можда од среће, можда од туге

раздаљина и тишина тренутка

када пупољак цвета

моја ружа времена

путује сновима.

 

Пустићу јој љубав

испод топлих крила

загрљај среће

ту на ободу срца

где се сакрила туга

да радост процвета.