Слика тренутка

Прошапутах у мислима

волим те

својом руком

додирнух те нежно

и само помиловах дугу косу

магијом њеном

почех да сањам

све мостове среће

што се причињаваху често.

Истом љубави мора

кад смо шетали обалама ситног песка

преслушавали таласе

и гледали пенушаве гриве

чух твоје мисли

сличне ил исте

пољупцима 

заувек заплетене,

а кораци стадоше на хоризонту

да споје бакарном бојом

море и небо.

Раме уз раме

Ево ти и ја, поново

раме уз раме

ни превише близу, а ни далеко

пресликан сенком ветра

и кратким стихом песника

мисли се једне плашим...

 

Ти, ћутиш, повучена,

мотриш на кораке

грабиш и стежеш речи уз себе,

све моје преврнуте мисли

наопако, погледом ко рукама

бацаш на мене...

 

Ћутим, силином снаге своје

док се таласи о хриди 

јако уз врисак ломе...

 

Ево ту,

раме уз раме,

ти и ја пијани од страха,

осећам говоре мисли твоје...

нећеш ме љубити више

ни нежити ружиним мирисом ову белину коже моје,

покрити ожиљке

само топлим дахом,

а већ се пење месец

свету који сања,

звездама да полете.

 

Ево ту,

раме уз раме 

истина у лажи ухваћена-шени и режи,

подели семе правде да из сваког од нас

пшеница израсте,

кукољ дому свом понеси.

 

Раме уз раме

белих рукава

чистих покрета

правимо живот реклама

удахните свој део празнине,

ево ту 

раме уз раме,