Subota, Januar 15, 2011
Слика тренутка
Прошапутах у мислима
волим те
својом руком
додирнух те нежно
и само помиловах дугу косу
магијом њеном
почех да сањам
све мостове среће
што се причињаваху често.
Истом љубави мора
кад смо шетали обалама ситног песка
преслушавали таласе
и гледали пенушаве гриве
чух твоје мисли
сличне ил исте
пољупцима
заувек заплетене,
а кораци стадоше на хоризонту
да споје бакарном бојом
море и небо.
Slikam rečima,
slikam magijom,
naslikaću ono
što niko drugačije
naslikati ne može
Сањарење
па да ти исту својим животом
поклоним,
ту покрај тебе,
једину љубав,
слике и сликара...
хвала Поздравко
Poklonićeš mi
stihom
nežnim,toplim
i rastopiti pesnike
koji te
slušaju bez daha
Сањарење, знаш
кад делиш нешто тако лепо,
а назовеш је само именом СЛИКА
она
и није само слика,
кад поклањаш стихове,
они нису само пар збијених редова нити ред речи
скуп поређења
и опис стања,
а опет Несаница каже
истина душе на папир састављена, додаћу
само,
без трага времена само
трагом срца и осећања...
Slike se slikaju, urezuju i pamte. One najjače ne blijede.
pozdrav
Divno zboris pesnice.
Bas.Bas.
Pozdrav
Мандраче
Све ми те је да реч оставим негде да не престане да звечи
пријатељу
Унаједина
Хвала
ПОздрав
Tragove u pesku talasi ce sprati,
pa i moje reci vetar ce odneti,
tragove na srcu nikom necu dati,
koliko te volim samo ti ces znati.
:))
Таласе
па ти ме опет пријатно изненади,
како личи на школу и прве љубави
браво



