Само песма и мисао о њој

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

Делиш свет тугом својом

Гуташ сваки поглед мој

Не знаш докле су твоје границе самоће,

А моје руке стискаш као сунђер

Док се бујице пробијају преко бора

низ туђе лице,

теби је свеједно

промениће се

пролеће ил лето

свет је мало место

бисер свега што постоји,

прстен празног круга.

 

Кога познајеш

док луташ мојим мислима,

док је моје очи носе

као слику

као срећу,

зашто је ти тражиш

кроз моју јесен-моју зиму

ову песму?

 

Ја пружам твоје латице

да се рашире

да постану цвет

испод ока мог,

не могу те победити

ни преварити те,

али слагаћу твојим именом

само да ме она памти,

таква ниска бисера

исплетена мрежа

у сваком ћошку

око зажмури

погледи се искраду

да уме да дели

да уме да се сажали

да срце додир љубави поново осети,

судбино...лако ти било...

 

Не тако далеко, можда не и тако близу свуда око нас у тишини као зрно израста, тренутак непажње, код неког љубомора, а код неког страх. Без неког реда пратим људе на станици како нестрпљиво очекују превоз да им стигне, време које се из трена у трен мршти и мења, све је тмурно са по којом капи кише, а ветар са једног краја булевара на други пуста своја крила. И све то када се схвати на било који начин, неки од нас, а можда и сви своје зрно с муком носе.

 

Путујем тим улицама, пратим испрекидану линију судбине како је аутобус гута из трена у трен, кратке стајанке и већ после треће силазим на овој. Док се спуштам низ празну улицу мислим о њој како ме чека.

 

Да ти кажем нешто пре него што заспиш

Писао сам ти јако дуго

сваку реч мојих осећања

пресавијао и слао кроз све стихове

песме твојих усана, образа меких

и очију пуних неба,

надао се увек више од онога што сам смео.

Познавао те тако необичну 

ведру и насмејану

како пролазиш тик поред мене

онако се шеретски окренеш

и поново насмејеш

и изблиза и из далека

само мени.

Било је дана када су се облаци гурали да прођу

један преко другог, ал џаба увек загрми

па тако и моје срце

разменимо пар прљавих речи

и мало батина због тебе,

неком плави чуперак,

а неком шљивка на око,

ал све је то због тебе.

Ма нема везе

истина за сваку казну ко зна од кога

наиђе твој лековити осмех,

а познавао сам те у душу

онако издалека,

сањао сам те

само да знаш,

попуњавао споменаре исцртавајући прво слово имена твог

и пар празних места,

а некад убацим и које више,

ех како сам био луд сећаш се,

цврц па ти спаваш и овај филм прође,

окренем се у страну прибијем уз тебе

поразмислим још једном

да треба сутра платити телефонске и струјне рачуне

и тек онда осетим како се окрећеш

привијаш уз мене и кажеш волим те.