Petak, Januar 15, 2010
Љубав од пре
Лист је у пролећу веран само свом пупољку, чека га, пркоси ветру, пуста сузама
сваке кише да влаже усне миле моје драге, да се појави росом на грани моје руке,
да отвори латице у мојим плућима, да из њих почне моју љубав да удише. Понекад
су стихови везани као листови младог стабла издигнуте крошње ка небу рукама
подигнутим високо. Звезде су везане мојим очима, Сунцем сваке дуге, низ образе
њене клизе пољупци, уснама и меким нежно заобљеним раменима, свилом загрљаја
око струка, сваки год у овом времену заједно са њом рођен љубављу од пре...
Белином њене коже осећам зреле мирисе лета које ће доћи, немире брзих река,
равнице испуњене житом јесени зрелог грожђа, љубав од пре ће можда проћи...
Листу је у лету пупољк цвета поклонио боје дуге, а сваком кишом умио уморне
руке и мирисима својим испунио моја плућа. Сазрева јесен у нама љубави моја,
а твоја коса на мојим грудима још увек и од пре покрива ожиљке туге. Како је свакој
пчели на твом цвету, како је теби у мојим плућима, чујеш ли срце латицо моја,
пупољком листа љубави од пре?
Све ме је вратило теби,
једна страница једног стиха,
из једне свеске
из сваке речи,
а опет
Љубав од пре
никад једном посађена
да прође у нама.
исписаног времена.
Sve me je vratilo tebi.
I uzdah koji je nosio vetar.
I stih koji je pisao neko.
I suza sa lista breze.
Sve me je vratilo tebi.
I staza sto ide u nepovrat.
I miris uvele ruze.
I zvezda padalica sa neba.
Sve me je vratilo tebi.
U mutne vode tvoje.
Zagrljaje hladne, lazne.
U dubine mracne,
ljubavi davno prosle.
Čitam već drugi put i ne mogu napisati nijedan smislen komentar. Uz ovakve riječi sve što bih napisao bilo bi nedostojno. Lijepo napisano.
pozdrav
Nema kise, nema ni duge a nema ni ljubavi od pre.
Nema ni komentara, vrednog tvojih reci!
Pozdrav!
Ni kiše, ni duge,
ni reči, ni tuge,
ne mogu opisati,
niti snove sniti,
ljubavi ruke,
u dlanove skriti,
bez bola, bez muke,
oči koje vole i žele biti,
što su nekad bile,
dok su se ljubile...
Predivno...
Ima li reči
dovoljno dobrih
da moju ljubav
opišu?
Ima li slika
dovoljno vernih
da tvoju lepotu
sačuvaju?
Несанице.. хвала и
Све нас је вратила јесен
и један лист на длану
и једна песма у стиху пролећа,
једно од многих вредних сећања.
Мандрак72 хвала, ал напиши твоје су речи достојне свега.
Касперко хвала....
Видиш свега има у сваком сећању
кад наиђе плима и осека у нама
Поздрав
Малаино лепо је мораћемо да склопимо још оваквих стихова убудуће...
Поздрав
Сањарење56 хвала...
увек постоје речи
ћутање у милом погледу
и љубав у ветру,
сваки покушај нешто значи,
а то је љубав
Поздрав
Исто сам помислила као Мандрак. Али то увек мислим пред неким писанијем које не потребује мој коментар, будући да је у њему све тако речено да може само да се ћутањем осети, али никако словима искаже. Поздрав!***
Ljubav jednom posadjena pomalo slici na korov... vraca se i kad je cupas i kad je unistavas...
Хвала Причалици и Полууспаванки,
Мало је тихо ове ноћи
кад пупољак мој спава,
мало је више тишине
и мало мање моје моћи
да устукнем месец
изнад звезда сјај,
да уснуло срце
мог срца
пољупцем ушушкам.
Мало је тихо ове ноћи
да у том парчету тишине
остане мисао ова,
ал ипак нека је сад
док је зора не пробуди.
zelim
designer clothing for less designerclothingforless designer clothing for less.
