Љубав од пре

Лист је у пролећу веран само свом пупољку, чека га, пркоси ветру, пуста сузама

сваке кише да влаже усне миле моје драге, да се појави росом на грани моје руке,

да отвори латице у мојим плућима, да из њих почне моју љубав да удише. Понекад

су стихови везани као листови младог стабла издигнуте крошње ка небу рукама 

подигнутим високо. Звезде су везане мојим очима, Сунцем сваке дуге, низ образе

њене клизе пољупци, уснама и меким нежно заобљеним раменима, свилом загрљаја

око струка, сваки год у овом времену заједно са њом рођен љубављу од пре...

Белином њене коже осећам зреле мирисе лета које ће доћи, немире брзих река,

равнице испуњене житом јесени зрелог грожђа, љубав од пре ће можда проћи...

Листу је у лету пупољк цвета поклонио боје дуге, а сваком кишом умио уморне

руке и мирисима својим испунио моја плућа. Сазрева јесен у нама љубави моја,

а твоја коса на мојим грудима још увек и од пре покрива ожиљке туге. Како је свакој

пчели на твом цвету, како је теби у мојим плућима, чујеш ли срце латицо моја,

пупољком листа љубави од пре?

Све ме је вратило теби,

једна страница једног стиха,

из једне  свеске

из сваке речи,

а опет

Љубав од пре

никад једном посађена 

да прође у нама.

исписаног времена.