OBLACI

Туга се отопи низ длан

Неко је чуо моје срце како куца далеко од тебе,

неко је чуо, окренуо се на страну,

а леђа оставио ветру

лице окренуо према прозору

а само једна кап кише

лењо клизи у слици улице испод зграда.

 Тако се очи боре за сан,

тако се време гужва у једној тачки,

тако нас мисли вежу тренутком,

тако део мене и део тебе

задржи

страном наше туге

усађене у срцу,

избраздане на длан

на образ усанама твојим

пољубац.

И све се топло хладноћом смири у мени у теби,

остави сенке да јуре ветром сећања кроз наша плућа,

да дахом мраза прострује струнама живота

мелодијом јесени- мелодијом зиме.

Знам колико је тога дубоко

откопано шкрипом сваког померања тела на старом кревету,

а толико је тих чудних  звука

пробуђеног пролећа - немирног лета.

Сан би да се поигра касним сенкама месеца,

а зора чека сваког човека на палуби живота.

Тонем дубље и враћам се ближе

твојим пољубцима,

истина је да те имам од првог погледа,

да су нам речи на уснама

а дланови отворени и топли по образима.

Почео сам измаглицом да бришем капи кише са прозора

да сан претварам у слике стварности,

да осликавам прошлост

твојом садашњошћу,

да живим својим гашењем стварности,

ја те још увек волим у овом забораву.

Вео белине пада на моје очи

на твоју тишину,

загрљени тако дуго у тишини,

тек по неки откуцај немира

потера тренутак у сан....

....тек по неки тренутак погледа

врати из сна......

тек по нека пахуља скрене на прозор

отопи свој живот топлотом друге душе,

потече низ њен длан

понором право у срце..... 

[Odgovori]

Могу да покушам
тугу да обришем као да је нисам ни осетила
кад већ себе варам бездушно
и сузе у смех претварам...
Могу и сад да летим, и ако си ми сломио крила...
И даље могу себе да варам
да сам некад само твоја била...као што нисам...

Али не могу на пола пута да се вратим
најдражи мој, Теби
Не могу више верно да те пратим
и верујем више него себи...
Не могу ни онај наш сјај
да задржим, ни најмањи део...
На тугу мирише наш крај.
Себе на пола делим само да би ти остао цео
Заувек Мили мој...

Поздрав

[Odgovori]

Veceras ne mogu ostaviti nikakav komentar.

[Odgovori]

Od prvog pogleda
znam da si moj
znam da sam tvoja
znam da smo MI.
Od prvog pogleda
planeta stala
umirila se
čeka od nas znak
da se dalje vrti.

[Odgovori]

lepo krila, jako lepo...
;)))))

Свима [Odgovori]

Хвала пријатељи моји:

Месечино одлични су ти стихови у коментару одушевљен сам и увек спреман да их делим

...Себе на пола делиш
да би ја остао цео...

Бирам време
бирам одсјај
сваког тренутка наде
сваког свитања
и онај полумрак
из собе пуне празнином
белих зидова,
окрећем дланове празне
бразде дубоке
свет није у срцу облака,
облак је у срцу света остао,
натопио га кишом туге
влагом самоће
и после плиме осека влада.

Остао сам веран твојој сенки
и постао полусенка човека.

Превише рањени
сами од себе
да лутамо
туђом срећом,
само расуте латице
заборављеног цвета
и бојом без мириса.

Поздрав

Касперко не зафркавај римуј све и дели, Поздрав

Сањарење

Свет у срцу облака,
облак у срцу света
изврнути смисао
лепоте у туги,
а љубав све то не зна,
не уме да чека
да зри у нама
већ пупољке одмах
са цветовима рађа.
И све од реда
земља, Сунце,
месец, звезда
поређани
тренутком дуге у нама,
и само једна кап кише
склад нестварног
у нашим душама
покрен талас
да нас путем
живота котрља.

Поздрав

Шуки, хвала,али фали рима у стиховима да се котрља...

Поздрав

[Odgovori]

Крилаанђела, сваки пут ме одушевиш писањем... ако будеш имао времена сврати до мог блога...ценим јако твоје мишљење, а у задње време сам (на своје изненађење) доста писала у стиху...
Поздрав :)

[Odgovori]

сада ћу да свратим, ОДМАХ

[Odgovori]

SRECNA NOVA ...

[Odgovori]

Neka tuga iscuri niz dlan. Sve najbolje Andjelko!!

[Odgovori]

Druze Andjelko, zelim ti srecnu Novu godinu, da ozbiljne zivotne planove napokon privedes kraju :) i da jos mnogo nesica ispijemo zajedno. Poz :)

[Odgovori]

Анђелко,
прелепи стихови, одиста, скидам капу!
Поздрав!
Мир Божији, Христос се роди!
Желим све најбоље!