OBLACI

Траг жене

По која кап кише

и латица руже,

само роса јутра,

смена Сунца и месеца,

под сводом звезда,

само мирна као месечина на реци-плута,

и осећај твог топлог образа на мојим уснама. 

Глатка кожа и чист пут додира свиле дубоко допире до твоје душе.

Милујем, ослушкујем, гледам,

и све ближе нем остајем поред тебе,

осмехом-осмех дочекујем,

упијам сваки покрет твојих јагодица,

врелину на врховима прстију,

и сваки пут као да сањам исти сан на јави поред тебе,

сваким треном погледа твог осећам трзај и пад

у твој загрљај изнова.

Очи се твоје поново смеју истом топлином

онако мирне у мом немиру,

онако кестеном пресвучене у јесен моје зреле љубави.

Као да се изнова, по који пут више, засигурно заувек кунем теби

и заљубљујем у део тела који месечином ноћи исијава поред мог.

Остајеш као и свака звезда у свом сазвежђу да сија

као Сунце у мојим очима,

заувек заљубљена иза облака скривена,

често разиграна као песма заљубљеног песника,

мудра и понекад забринута за свог анђела,

некад превише смерна и одважна,

праведна и јака жена,

баш као мелодија насликаног пролећа,

равница разума,

цветни брежуљак срца,

бистро море понеког пенушавог таласа немира,

искрена јесења киша понекад тугом заведена.

Под кожом имаш и свице-луталице,

испијене речи срца,

преврнуту слику мудрости једне девојчице- једног детета,

сигурност и срећу везану обећањем тишине родитељског погледа,

увек топлу руку душе која уме да чује неизговорене речи

и мисли детета

и човека.

Памтиш све прве и задње кораке,

ка себи и од себе,

а тешко да су нечији могли да оду од тебе.

Постала си,

и била си права, искрена пријатељица живота,

неко ко му се увек радује зором и слави га ноћима.

Ти си увек умела да палиш и гасиш ватре својим очима,

да ме оставиш и да ме поново нађеш,

ко би то још на овом свету умео боље од тебе.

Својом фигуром, задршком мисли,

залуталим погледом на трен

будила си лепоту природе рођене у теби,

покривала дивно заобљена колена кратком сукњом,

нежне руке брзо склањала са стола

и кришом грлила шољицу кафе

и увек од мене негде журила.

Праменови густе дуге косе 

преко рамена мирно ухваћени шналом лептира,

препуни пријатног мириса.

Груди затегнуте, узак струк,

дуге ноге и коже меке попут пахуљице.

Силуета анђела створена да ме сачува.

По која кап кише

да врати месечеву звезду у твоје и моје очи,

на латици руже да остави капљицу јутарње росе

испод белих чаршава од среће и љубави,

смена Сунца и месеца да животу сваком променом

донесе нови и јачи загрљај између нас,

под сводом звезда и у срцу као месечина на реци-плута

миран одраз нашег пољубца,

заувек осећај твог топлог образа на мојим уснама. 

[Odgovori]

Ja sam uvek umela,
da te ostavim i da te nadjem,
u prasnjavim hodnicima zaborava,
u mracnim sumama nespokoja,
u zlatnim zorama ljubavi.

Ja sam uvek umela,
da odem i da se vratim,
modrim jutrima kroz rosu.
neznom zagrljaju ispod ruke,
toplim ocima kroz suze,
u srce tvoje kroz pesmu.

Umela sam i umecu...
osmehom kroz ljubav.

[Odgovori]

Зар ово треба коментарисати?
Све си рекао. Ја сад могу само да ћутим...
П.С. такође свака част несаници :)

[Odgovori]

Несанице,

Време као и латице руже, расте из пупољка, шири своје боје и чува мирисе твојих усана.
Уме да пронађе траг нашег времена и првог пољубца,
да нас остави и нађе,
да нас заборавом понесе
другим рукама,
а зором да нас успаване
росом љубави врати, изнова...

Хвала на предивном наставку песме, увек настви и ја ћу пратити.

Месечино,

немој да ћутиш, злато у твојим стиховима, може слободно да пређе и на ове странице, видиш како Несаница то ради.

Такав коментар за мене је најбољи.

ХВАЛА

[Odgovori]

Tragom žene
njegove misli blude
nadajući se trenu
kad će je sresti.
Ali nje nema
ali ona ode
da drugome sreća
i radost bude.

[Odgovori]

Tragovi sna
Uvek me po danu prate
Na putu do dna
Oci zele tebi da se vrate
***
Savrseno je bilo
onih letnjih dana
Volelo se, snilo
a sad ostade samo trag
i na srcu duboka rana
A ti, ti ostajes drag...

Krilaandjela, ovako je bolje?

[Odgovori]

Сањарење56

Трагови истим путем ходе,
смерови секу време,
по која кап кише
на латици руже да заувек остави
осећај твог топлог образа на мојим уснама.

Поздрав

[Odgovori]

Месечино, у праву си:

Траг на једном лету,
на образу,
сакривен у јесен,
белином успаван у зими,
пролећем пробуђен,
а летом занесен,
увек умивен росом
и капљицом кише,
траг жене у мени
сија попут звезде
испод месечине
у мојим очима.

Поздрав