Petak, Septembar 04, 2009
Треперим у ветру
По која кап сузе на уснама из очију које испраћају лето, спуштеном руком држе се за успомену, а јесен краде ветру мирисе цвећа, дрхти ово срце док трепере крила живота.
Именом се твојим препознах,
у гласу,
у трену,
у овом светлу,
по ко зна који пут,
испрекидана прича,
једна сенка
и једна љубав
поново
као суза на уснама
мирис руже боје пурпура.
Тако те је лако љубити,
будити се у твом загрљају и
паперјастим осмех твог лица
растеривати магловита јутра
и кишне облаке,
а опет,
тако те је тешко задржати
близу,
да дишеш и куцаш
место мог срца.
Прођем трагом сећања између ноћи у мају и јутра на твом рамену, сенком се насмејем као да још увек будим твоје око, твоје усне и додиром умивам твоје тело.
Исто је срце застало да куца,
истом се мимиком
ход дечака по киши
претворио у сан
једног мушкарца.
Време је у мени и теби
поново овом кишом
вратило наше наде,
изгубљене снове
и сва наша буђења
пре свитања.
О како је велики страх
што расте у мени,
испрекиданом мрежом рибара
ухваћен празним таласом.
Насукан на обале живота
длановима пуних песка,
а о чима у једној шкољки
збуњен чекам
откуцај свог живота.
Sećam se
treperim
ne mogu
da ne osetim
svaki tren
tvog prisustva
Ne boj se...
granica
ni naslovnih
stranica
nema tih
glupih
stanica
na putu
do jutra
(Balasevic)
Samo cu reci:
PRELEPO!
Lepršavo,dobro je dok se vreme može isključiti iz čoveka...poz..
Tako te je lako ljubiti,
A opet
Tako te je tesko zadrzati....
Pozdrav Andjelko!
Procitala sam sinoc ali sam mislila da cu smisliti pametniji komentar ujutru. Medjutim, i dalje mi je u glavi samo jedna rec,predivno.
"Прођем трагом сећања између ноћи у мају и јутра на твом рамену, сенком се насмејем као да још увек будим твоје око, твоје усне и додиром умивам твоје тело."
Ti uvek znas kako treba da napises nesto. Imas mahanje Andjelko .
