Треперим у ветру

Normal 0 MicrosoftInternetExplorer4

По која кап сузе на уснама из очију које испраћају лето, спуштеном руком држе се за успомену, а јесен краде ветру мирисе цвећа, дрхти ово срце док трепере крила живота.

 

Именом се твојим препознах,

у гласу,

у трену,

у овом светлу,

по ко зна који пут,

испрекидана прича,

једна сенка

и једна љубав

поново

као суза на уснама

мирис руже боје пурпура.

 

Тако те је лако љубити,

будити се у твом загрљају и

паперјастим осмех твог лица

растеривати магловита јутра

и кишне облаке,

а опет,

тако те је тешко задржати

близу,

да дишеш и куцаш

место мог срца.

 

Прођем трагом сећања између ноћи у мају и јутра на твом рамену, сенком се насмејем као да још увек будим твоје око, твоје усне и додиром умивам твоје тело.

 

Исто је срце застало да куца,

истом се мимиком

ход дечака по киши

претворио у сан

једног мушкарца.

 

Време је у мени и теби

поново овом кишом

вратило наше наде,

изгубљене снове

и сва наша буђења

пре свитања.

 

О како је велики страх

што расте у мени,

испрекиданом мрежом рибара

ухваћен празним таласом.

 

Насукан на обале живота

длановима пуних песка,

а о чима у једној шкољки

збуњен чекам

откуцај свог живота.