Љубав нема права на грех
Кад двоје људи стану
у линији ока усне крену
у пољубац,
у осмех,
као залог времена...
Загрљајем Сунца ближи,
а изнад облака,
љубав нема права на грех.
Све је твојом руком
мојим срцем,
ту поред нас
латице отворило,
као траг у времену,
заувек остало.
Није судбина ил друга страна месеца,
твог и мог образа,
сама крива и превртљива
туђим сновима крила предала.
Ниси ти, а нисам ни ја,
само два
изгубљена путника.
Загрљајем Месеца ближи,
а још увек изнад облака,
љубав нема правила.
Сваком своје време
даје и отима,
нама је срећа стигла
после ветрова.
Свима је свет
очи затворио,
а нас је њихов мрак
приближио.
У болу туге
што срца носе,
а сузе сијају,
нађох у теби,
своју утеху.
Љубав нема права на грех,
а ветар време за страх.
Кад двоје људи стану
у линији ока усне крену
у пољубац,
у осмех,
као залог времена...
