Četvrtak, Avgust 06, 2009

Бледимо

ОН:

...Ето колико ти значим, само на корак од тебе ћутим, искрено те волим и мрзим у својој тишини. Шапат твоје душе чујем, а плашим га се. Није ли свеједно искром ока дати и зажмурети?

ОНА:

Опет гледаш у страну спуштене главе, размишљаш о свему, пребираш, одвајаш и цениш слепо. Искрено је срце дати, а руке сада враћам у своје крило, зашто ме то тако заболи и уплаши.

Свака реч ћутке-прећутног и далеког неизречена.

ОН:

Затвори собу своје прошлости, подели осећања у тренутак ове туге, утробу гладног вука засити њеним очима.

ОНА:

Ситост близине моје дај њему, да из далеког сна врати нежне погледе у моје усне и образе.

ОН:

Опет несаницом звезда вођени у мраку, а са даном пуним облака и досадне кише, будимо наша тела сабласти судбине.

ОНИ:

Са перона туђе таштине тапкамо несрећни и празни у реду без поласка и повратка.

Све је подређено ветру и нашим очима.

Окрећем се, окрећеш се, док бледи полеђина белог папира у жуто на Сунцу овог хоризонта између погледа.

[Odgovori]

Све је подређено ветру и нашим очима.
Sve je podredjeno kisi i nasim suzama.
Suncu i nasim osmesima.
Sve je podredjeno nama samima.
Tebi i meni..
u tebi, u meni.

Pozz Andjelkooo. :) Moze li se? Pritiska li te radna nedelja?

Comment by nesanica (08/06/2009 00:43)

[Odgovori]

Ti si tu
a kao da nisi,
ja sam tu,
a kao da nisam.
Bledimo

Comment by sanjarenja56 (08/06/2009 08:19)

[Odgovori]

Ne bledite...
To je od Sunca!

Comment by casper (08/06/2009 09:33)

[Odgovori]

...
Prijatno!

Comment by domacica (08/06/2009 09:53)

[Odgovori]

Све је подређено ветру и нашим очима.

Meni je ovo najupečatljivije. Ni ja ne volim takvu blizinu.

Comment by poluuspavanka (08/06/2009 11:19)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me