За тебе што си увек ту у мени
Има и светлост и таму срцу тако блиску
у свом том налету и загрљају свежине
уме да грли изгубљене снове дечака
његове суве усне и дуге прсте.
Коврџе своје крије, исправља руком,
ближа је мојим пољупцима
него својим жељама,
уме само да воли,
а то је довољно сада и увек.
Ја је такву познајем
на уснама својим
сањам њено име,
и као љубав,
и као сан,
постоји
за мене.
Игром очију чује само речи неизговорене,
погледом их враћа
као загонетку другим људима,
а мени бајку коју живим
у њеном срцу и сваком пољупцу.
Свако је краљевство принцезом и принцем признато,
а ово наше има само нас
да га делимо и чувамо
док расте љубав у нама.
Безбрижна је светлост на небу
у звездама поред месеца,
у зори изнад и испод белих облака,
твојих и мојих очију
док гори у нама љубав.
Исти стихови другим речима
крену од мене у твоје срце,
а додиром прстију по свиленој кожи
и пољупцем заврше сваку моју мисао.
Увек исти стихови остају,
другим речима изнова будна,
а у њима увек једна,
ЉУБАВ,
твоја и моја.
