За тебе што си увек ту у мени

Има и светлост и таму срцу тако блиску

у свом том налету и загрљају свежине

уме да грли изгубљене снове дечака

његове суве усне и дуге прсте.

 

Коврџе своје крије, исправља руком,

ближа је мојим пољупцима

него својим жељама,

уме само да воли,

а то је довољно сада и увек.

 

Ја је такву познајем

на уснама својим

сањам њено име,

и као љубав,

и као сан,

постоји

за мене. 

 

Игром очију чује само речи неизговорене,

погледом их враћа

као загонетку другим људима,

а мени бајку коју живим 

у њеном срцу и сваком пољупцу.

 

Свако је краљевство принцезом и принцем признато,

а ово наше има само нас

да га делимо и чувамо

док расте љубав у нама.

 

Безбрижна је светлост на небу

у звездама поред месеца,

у зори изнад и испод белих облака,

твојих и мојих очију

док гори у нама љубав.

 

Исти стихови другим речима

крену од мене у твоје срце,

а додиром прстију по свиленој кожи

и пољупцем заврше сваку моју мисао.

 

Увек исти стихови остају,

другим речима изнова будна,

а у њима увек једна,

ЉУБАВ, 

твоја и моја.