Ponedeljak, Mart 02, 2009
Иза облака
За мене то није облак,
за мене и тебе...
можда је нешто друго,
можда је...
светло пред тамом,
хладно у топлом,
ипак ће пољубац
на твоје и моје усне,
одмерити одлазак.
За нас то није облак
пун кише и пахуља,
за нас мора бити
нешто сасвим друго,
мора да је дуга
иза облака,
умотана у тугу тренутка
и откуцају срца,
мог и твог страха.
Не то није облак кише
у очима,
то нису сузе у огледалу
лица мог
и лица твог,
то је искра среће
поновног сусрета,
јаког и топлог загрљаја,
то није облак сећања.
За моје Сунце иза облака...
... a sunce uvek izađe iza oblaka, da obasja, zagreje i razgali.
Sunce,kisa,Sunce...kotrljajuca harmonija zivota...i po neki oblak,i po neka duga...tek da razbije monotoniju.Pozdrav.
Posle ovih stihova, poželela sa da dodirnem i osetim nečije usne...
Razbi ogledalo, skloni oblake i zgrabi tu dugu molim te.....
za tebe i tvoje Sunce iza oblaka, to je Oblak LJubavi.
Prijatno!
:)))))
Neka oblaka; neka ih; samo će jače oslikati tvoje Sunce iza njih...
Ave!
Хвала велико:
-Калеидоскопу,
-Несаници,
-Анам,
-Каспер,
-Домаћици,
-Сакију,
-Патосу и
увек њој.



