Кристали кварца
Опет тако лепа и искрена мисао, и као песма славуја, лагана и пријатна, реч пријатеља. Прочитана много пута, задржана у нашим сновима, блиска додиром и топла образом јастука твог, скривена и понекад нестварна. У кристалу кварца, на ободу прозора траг једног погледа, искрених очију боје кестена, мисао која се тихо препричава. Ником је не би сакрио, али од тебе бих је сачувао у свом капуту унутрашњег џепа у мраку.
Однео је ветар и покрила ноћ сјај кристала кварца у ходу једног човека. Рука која је годинама пре тога чврсто држала струк и лепу фигуру жене-девојке коју је волео, сада дрхти, али не у страху...
Остало је драма која се понавља, а коју сви познају.
Није судбина човека да живи, већ да преживи део који труцка и полако откуцава, али што би се сад гушили смислом живота и наших циљева.
Ипак лако је волети на први поглед, а ја, ја сам научио да је волети кристале кварца можда једино што ћу заувек волети.
Кристал кварца није скуп, део је савремене историје уметности коју не познајемо, а која је око нас. Наводио бих ја свима вама примере од електронике, силицијума, па све до угљеника и дијаманата, али опет је то неки кристал, а кварц је јефтина природа истог у мојим очима, реплика вредности живота, битна је само идеја у лажном сјају овог времена »Кристал кварца».
На неком вашару они продавци разне бижутерије за децу, између свега и свачега, као и осталог накита, протурили су један прстен у мојим очима, налик прстену који сам носио и скинуо. Сав је сијао или га је подржала светлост пролећа. Купио сам га под изговором за сестричину, упитао продавца од чега је, а он је изговорио од кристала кварца зачуђен што нисам узео још пар сличних за 50 динара, питао је и добио од мене одговор да чак и само један довољно сија у туђим очима.
Ноћ је сакрила сузу, а сузу је однела роса.
Кристали кварца најлепше сијају на заласку.
